Nova Evropa

рања пореза, може довести до жељеног циља, т, ј. до тога да се осигурају држави и автономним телима потребни приходи, а да се притом привреди не одузима животна снага,

Остаје још питање: како би се уклонила пропаст која неминовно прети друштвима обавезним на јавно полагање рачуна услед пореског преоптерећења7 — Разне привредне корпорације предузеле су већ одавно разне акције. Тако је, например, Централа Индустријских Корпорација, у Београду, још у септембру 1923 тражила да се одредбе о 30%/0-ном ванредном прирезу ревидирају, те овим прирезом не оптерећавају друштва обавезна на јавно полагање рачуна. У априлу ове године поднесена је од Централе представка, да се већ плаћени порези имају сматрати режијским трошком. Земаљски Савез Индустријалаца, као и Савез Новчаних и Осигуравајућих Завода у Загребу, поднели су Министарству Финансија. образложен елаборат, у којем се третирају најважнија пореска питања, од којих зависи и опстанак и развитак друштава обавезних на јавно полагање рачуна, Овој акцији придружила. се и Централа Индустријских Корпорација, као и главни збор на јавно полагање рачуна обавезних деоничарских друштава "у Војводини, Захтеви друштава обавезних на јавно полагање рачуна углавном су следећи: 1) да се плаћена тециварина са свима прирезима призна као режијски трошак, као што је то био случај у пореском законодавству Србије и иностраних држава; 2) да се ревидира пореска стопа друштава обавезних на јавно полагање рачуна; 3) да се укине законска одредба о већем опорезивању друштава за време од три године после повећања акцијоног капитала; 4) да се омогући валоризација код оних предузећа чија књижна вредност имовине износи само мали део данашње фактичне вредности; 5) да се ограничи висина автономних приреза; 6) да се измени члан 150. Финансијског Закона за годину 1924/25, о порезу на ратне добитке, те успостави односна одредба Финансијског Закона за годину 1922/23.

Рт, Цветко Греторић, тајник Централе Индустријских

Корпорација, у Београду.

Финансирање наше индустрије,

Док се индустријски кругови данас опћенито туже, да их превисоке банковне камате воде у сигурну пропаст, и да сва зарада не достаје да подмири те камате, те да заправо индустријска предузећа раде готово искључиво за банке, новчани заводи ламентирају, да их превелики ангажмани код разних

420