Nova Evropa

Нашој индустрији сасвим недостаје један начин финансирања, који је иначе по капиталистички развијенијим земљама веома развијен, Иноземна индустријска предузећа апелују на новчана тржишта несамо издавањем деоница већ и издавањем разних обвезница. Један део капиталиста — редовно оних који располажу тек чеднијим средствима — не воли своја средства уложити искључиво у разне деонице, будући да се ове неједнако рентирају; ти кругови купују најрадије оне папире који им гарантују становити сталан износ. Таки су папири, у првом реду разне државне обвезнице, затим заложнице хипотекарних банака, и томе слично. Али и поједина јача индустријска преду“ зећа издају своје обвезнице, на које плаћају сталан каматњак, те уколико је каматњак такових обвезница нешто већи од каматњака државних папира, ти мали и средњи капиталисти радо купују овакове обвезнице. Нека већа подузећа прибављају себи на тај начин већи део потребног им капитала. При повољној коњунктури, овакав начин има то преимућство, да је каматњак на те обвезнице редовно много нижи него што износи дивиденда на деонвичку главницу, док опет у неповољним годинама таково финансирање утолико лоше утиче, што на ове обвезнице треба платити камате без икакова обзира да ли је предузеће радило с успехом или не. Код наших индустријских предузећа, ова метода финансирања не долази уопште у обзир, Пре Рата, наша су предузећа финансирана од стране великих иноземних новчаних завода; а данас је опет ситуација такова, да о емисији каквих обвезнипа не може бити ни говора, прво зато што нема средстава која би се у такове обвезнице инвестирала, а друго и зато што нерешено валутно питање онемотућује издавање било какових папира са сталним каматњаком, Капитализам је код нас још у повоју, и ми сами не можемо да смогнемо сва средства која су потребна за садашњи и за даљни развитак ваше индустрије, Ми немамо приватника. који би у једно једино предузеће могли да уложе по неколико десетака милијона динара. Код нас су готово сва већа предузећа основана у форми деоничарских друштава, јер је једино на тај начин било могуће сакупити потребни почетни капитал, И она предузећа која су била власништво појединаца присиљена су да, при већој потреби средстава, преузму форму деоничарског друштва. Одмах након Рата, у јеку инфлације, деоничарска друштва оснивана су једно за другим, тако да је у перијоду 1919—1921 основано далеко више индустријских и трговачких деоничарских друштава него што смо их раније имали; осим тога, и она која су већ постојала, поновно су повишавала своју деоничку главницу, Инфлација и њене последице утицале су на сва та нова друштва, па како смо у то доба имали доста готовине, те држали да имамо и доста капитала, осно-

423