Nova Evropa

тичнија, јер ту иноземство, осим дивиденде, нема никакова другог учешћа. (Прошле године, кад је бечка и пештанска берза показивала јаку тенденцу на пораст, рачуна се да је на неколико стотина милијона динара наших деоница емигрирало у иноземство. Ове године опет, кад се је ситуација променула, те су деонице повраћече, и баш тај повратак утицао је снажно на пад неких од тих деоница, Али, нако је та емиграција била само привремена, ми смо имали утолико користи од ње, што смо добар део деоница продали с високим курсом а сада их преузимамо уз знатно ниже курсеве. Ипак, што се тиче финансирања наше индустрије, повољнија је форма кад једна цела организована група иноземног капитала добије одлучан утицај над којим нашим предузећем, јер у том случају интерес се не ограничава тек на посед деоница, већ долази одмах и брига око намакнућа потребних средстава. Ми и видимо, да предузећа зависна од страног капитала, без обзира на кризу, имају довољно средстава за вођење посла, Услед тога ће, потраје ли садашње стање, и већина осталих наших предузећа у најскорије време потпасти под искључиви утицај страног капитала.

Наше настојање мора ићи затим, да ми из иноземства можемо добити кредита и непосредно, без препуштања наших деоница. Већ и данас имају многа наша предузећа знатних кредита код иноземних новчаних завода, само што за њихово проширење постоје извесне потешкоће које би пре свега требало уклонити, Ту је, у првом реду, несређеност наше валуте. Осцилације вредности нашег новца у задње доба тако су знатне, да варирају, у току од месец-два дана за читавих 2009/. Иноземство ни у којем случају није вољно да сноси велике ризике, те уколико и хоће да да кредита, оно га даје у својој валути или у којој од стабилних валута, тако да цео ризик валутних осцилација пада на онога који закључује зајам. Наравно да при такој ситуацији не може сваки привредник да се одлучи за иноземни кредит, Ту мало помаже што би он на иноземни кредит плаћао тек 109/0, док код кредита којег од домаћих новчаних завода плаћа 2090 и више, кад на диференцији курса може да надоплати знатну разлику. Тек потпуном стабилизацијом динара била би уклоњена ова опасност, те би и интерес за иноземним кредитима постао знатно већи, а већ би се нашло путева да се до тих кредита дође. Овако како сада стоје ствари, без већег ризика услед осцилација могу да посегну за иноземним кредитима само она индустријска предузећа која раде за извоз, у првом реду индустрија дрва; будући да она своје продукте експортирају, то падом динара расте протувредност извезене робе, па се овим порастом могу

да покрију и евентуалне разлике на курсу при узимању и враћању кредита.

427