Nova Evropa

рана све до часа продаје готова фабриката. Данас јеЧешкословачка почела да се враћа к овому начину подупирања ове господарске индустрије, и тамо је покренута чак идеја о удруживању творница жесте свих држава-наследница, у сврху заједничке заштите интереса, нарочито ограничавањем продукције у оквиру контингентирања производње, — Знатно је било и подупирање млинске индустрије, т, зв, прометом мељаве (Mahlverkehr}, како је постојао у Аустро-Угарској, а у донекле прикривенијем облику и у Немачкој; сваки је млин смео да увози инострано жито у сврху мељаве, уз погодност да му се враћа увозна плаћена царина ако самлевено брашно опет извезе преко државних граница.

Поратне прилике нису допустиле нашој држави да ни она пође пугем протежирања својих господарских индустрија на сличан начин. Државне финансије су, у тражењу извора нових прихода, морале чак посећи за прилично десператним средством извозних царина, нарочито на производе господарства и господарске индустрије. Нећемо овде излагати, како је, пошто су отпали разлози фискалне нарави, одржавање извозних царина, из криво схваћених социјалних обзира, било несамо

погрешно већ управо убитачно за развитак привредних прилика у нашој држави, Али морамо истаћи, да неке од тих извозних царина постоје још и данас, иако је државни буџет међутим потпуно сређен, тако да приходи од извозних царина не играју готово никаку улогу у нашем данашњем буџету од 20 милијарда, Аномалија овакова царинења постаје утолико очигледнија, што за неке наше извозне предмете, крај царином оптерећена извоза, постоји посве слободан увоз истих предмета из иноземства. (Тако, например брашно и жито сме да улазе к нама, на наше царинско подручје, без икакове царине, док ми при извозу морамо да плаћамо од 100 Кб, до 10, јуна т. г., Дин 30, а од тада за шпеницу и раж Дин 20, за брашно Дин 8. Природна је последица тога, да наше жито не може да конкурише иноземном житу на вањским тржиштима, Тако коначно носе терет те извозне царине сви продуценти, несамо они који извозе жито већ и сви други, јер цена жита за извоз опредељује цену свега осталога унутар граница истог царинског подручја, Посве једнако делује извозна царина и на брашно, па и наши млинови не могу да конкуришу услед ње вањским млиновима, док међутим улази жито и брашно из Италије несметано к нама, те истискује наше властито жито и брашно из Далмације, Црнегоре, Херцеговине, те под заштитом једне сасвим неразложне финансијске политике поткопава нашу властиту производњу, Аналогно стоји са машћу и са месним прерађевинама, које такођер потпадају под удар извозне царине, док је увоз за њих к нама слободан, тако да америчка маст може својим лошим квали-

432