Nova Evropa

Индустрија же сте (спирит) развила се је под утицајем аграрне реформе у правцу напуштања пољопривредних пецара. жесте а развитка индустријалних творница. Већ смо напред рекли, да ово стоји у опреци са поступањем у другим државама, и свакако лишава господарство једног од његових најмоћнијих спомоћних средстава у циљу интензивирања његова развитка. Пољопривредне пецаре су, уз продукцију жесте, својим отпацима омогућивале товљење говеда и свиња, у знатном опсегу, па је њиховим изостанком престао и наш извоз најбољих говеда у иноземство. А гнојем од товљене стоке оплођивана су, на најрацијоналнији начин, поља односних господарстава, па је престанком такога гнојења знатно назадовала и продукција оваких раније узорних господарстава, Од 54 пољопривредне пецаре жесте радило је године 1923 само 5—-6, док су све остале престале радити, тако да је читава та грана господарске индустрије готово уништена, Нећемо се овде упуштати у критику, да лије до тога морало доћи, те да ли се није и код нас могло наћи излаза као што се је нашло у Чешкој, где је, крај све врло радикално про· ведене аграрне реформе, сачувана цела аграрна индустрија у потпуном опсегу; али морамо да констатујемо чињеницу, и да о њој водимо рачуна. Индустријална производња жесте, т. ј. она индустрија која производи жесту не из властитих сировина својег пољскога господарства, те која не приводи своје отпатке опет своме господарству, та се је индустрија развила, у недостатку законских мера контингентирања продукције, хипертрофички, те данас услед преобиља својих производа пада из једне кризе у другу. Ово ће бити свакоме разумљиво, кад споменемо, да је целокупни износ могуће производње наших творница спирита на 400.000 НИ апсолутног алкохола, док је фактична производња износила, према службеним подацима, године 1922: 61.925 НЏ, од које се количине потроши на нашем царинском подручју за само пиће око 70%, док остало служи у индустријске сврхе. Свака. творница настоји да свој капацитет што је могуће више искористи, те тако настаје хиперпродукција, која овој индустрији не да да се нормално развија. Само контингентирањем продукције облигаторним путем државних одредаба, или факултативно путем слободног удруживања, могла би ова индустрија оздравити и осигурати себи развитак, који би по свим природним предуветима морао бити врло повољан,

Уз индустрију чистог алкохола (спирита), има у нашој држави и велик број малих творница алкохолних пића, а осим тога и безброј домаћих пецара ракије. Ракија се производи из шљива (производња шљивовице износила је године 1922; око 60.000 НИ са 259 алкохола), крушака, кајсија, вишања-мараска (од којих се је произвело године 1922 око

434