Nova Evropa

SADRŽAJ:

Број 1. (1. Јула 1925).

Grad sa socijološkoeč gledišta

његов постанак и његов развитак

| Strana

Grad i selo (N. Militipovićj - OI II II II i Град са сопијолошког гледишта (Е. Милерј 4 Розфапак, razvitak, i značaj gradova (M. Stojadinović) 18 Белешка: Конгрес наших градова o) . 32 Vrlo je važno — možda je to jedna od najvažnijih stvari

— da u našoj novoj državi inteligencija pravilno shvati svoj odnos prema seljaštvu. Seljak čini 80, u nekim krajevima i do 90 postotaka našega društva. On je široka i čvrsta podina naše državne zgrade. On je, može se reći, — kao što se obično x govori —, prosto Narod. Ko hoće da se brine za Narod, taj ima u prvom redu da se postara za seljaka {ratara i težaka). I, ako našoj ujedinjenoj državi to podje za rukom: da dobro uputi ·Oovaj najveći sloj našega društva, da mu zadobije mesto koje mu pripada, da se pobrine za njegovo pravilno razvijanje i stalno napredovanje, onda ćemo (еј moći reći da ona stoji na zdravu temelju... Priznajmo iskreno: seljački stalež nije bio ni u slobodnoj Srbiji cenjen i pažen, još manje negovan, po svojoj vrednosti, a kamo li u Austriji. I.u Srbiji je seljak bio zapušten: nije imao, krivicom gospode, ni kulture, ni zdravlja, ni pune političke slobode. Više se o tom vikalo nego što je bilo u stvari. Seljakov obraz je i tamo faksiran niže od obraza poslednjeg kaputaša, A. kako je našem seljaku bilo u pravoj gospodskoj državi, kao što je bila Austro-Ugarska, ne treba ni govoriti.

пар о ноте {u članku „Seljačka demokratija”, „Nova Evropa" 1, 16/17, 19.),

11