Nova Evropa

vrlo briljantnih opažanja, Za Bajronovu »zatvorenost« pred svetom pisac kaže: »On nije bio ni prema kome poverljiv. On nije nikad diskutovao o idejama što su se kovitlale njegovim mozgom, ili o teškoćama što ih је susretao dajući im definitivan oblik, On je svoj literarni život zadržavao za sebe, On je zaTvarao vratinice svoje radionice pred svetom, Nije tražio saveta ni od koga o izboru ili fretiranju izvesnog predmeta, Slab i neodlučan kao što je često bio u drugim stvarima, on je u svojoj poeziji išao svojom sopstvenom stazom sa sjajnom hrabrošću u izolovanosti i nezavisnošću svesne sile,« Zatim pisac opisuje doba Bajronove mladosti, doba puno novih ideja, promena kako u socijalnom tako i u literarnom životu, kada se »otkrilo da lepota ne leži samo u besporočnoj savršenosti klasičnog hrama, već i u misteriji i aspiraciji gotske katedrale«, Bajronova je pojava medju tim novotarenjima bila od izrazitog značaja, mada Je on sam odbijao da stane na sfranu mnogih novih shvatanja u literaturi, Prelazeći kroz razne faze Bajronova stvaranja, pisac daje jednu svoju koncepciju Bajronove poezije: »Istina je da je on, kao što Arnold kaže, izlagao svetu procesiju Jednog okrvavljenog srca, Ali to je bila procesija, ne panorama koja bi vam ofkrivala svadjalištvo jednog razočaranog egojiste, To je srce bilo srce Evrope isto toliko koliko i njegovo sopstveno, i, ako je plakao, plakao je krvlju a ne suzama.« I zatim pisac završuje ovako: »Ali on je imao, do skoro nedostižnoš stupnja, strasti, snage, i energije, Jedan veliki teolog je jednom hteo da ustupi sve svoje znanje za moć jednog torbara da dodirne u srce. Tako je isto, možda, u tom veku što je protekao od 1824, bilo izvesnih literarnih umetnika koji bi sa zadovoljstvom zamenili svoju utančanost umetničke veštine za Bajronovu moć u osvajanju osećaja običnih ljudi,«

Prelazimo na članke objavljene u maju 1924, » The Bookman« donosi »Byron's First Printers« od Briskoa, gde se opisuje i donosi fotografija štamparske prese Hrme »S. & Ј. Ridge«-a, na kojoj je (1806) štampana prva Bajronova zbirka dečačkih stihova, namenjena privatnoj cirkulaciji, i objavljena pod naslovom »Fugitive Pieces«, Od te je knjige sačuvano svega četiri primerka, dva su u Engleskoj, a dva u Americi, i na njih ćemo se malo docnije povrafiti, Štamparska presa, o kojoj je reč, je u muzeju u varošici Nevark, i |

· »The New Statesman«, u svesci od 31, maja, ima od Beloka (H. Belloc) »On Byron«, »Pošto svako«, kaže Belok, »piše o Bajronu (ili bolje reći, tek što je završio s pisanjem o Bajronu), vreme je da ja počnem«, Zatim ovaj duhoviti esejist daje lake ruke nekoliko zvučnih rečenica, Које su zanimljive i inte= Tektualno kazane, iako baš ne ubedjuju sasvim, Njegov je zaključak, da. je »Bajron bio inteligentan i stalno inteligentan, i

280