Nova Evropa

obilježje razvijene ličnosti i savremene kulture, Svejedno ko

vladao, mora biti zaštićen opstanak i razvitak svakog čovjeka

i svakog živog stvora, | Osman Nurij beg Firdus

Муслимани и просвета.

Кад поредимо данашње просветне прилике међу муслиманима уопће, а поготово ових у Југославији, с онима док Арапи бејаху још носиоци и политичке и културне превласти, упознаћемо застој који је у правом односу са временом: што дуље време тим застој у просвети већи. Семитски Арапи показали су исту способност и прилагодљивост као и они далеки њихови сродници који су на хиљаде година пре Христа уредили били културни живот у колевци познијих великих догађаја ; а када је Ислам постао и носиоцем политичке снаге, они су стицајем прилика стварали дела опште људске вредности, Потребно је овом приликом истакнути, како су они широко сватали установе Ислама, у коме су за своје време нашли побуде за разноврсна душевна вежбања. И тада је „Куран“ био књига божје воље и „свег знања“, као што су биле индијске „Веде“ или израјиљски „Талмуд“, али тадањи носиоци Ислама показали су више спреме за стварање државе него ли за сухопарно религијско догматизирање, а као наследници сродне им културе осећали су се више људима неголи свештеницима једне спасоносне религије. Они су свугде тражили господарски и економски напредак, а тај је носио са собом културни и просветни процват, па је за време њихове превласти проживео исламски свет и своје златно доба.

Тај недостатак осетио се код преузимања власти по Селџуцима и Турцима, Гурци су и превише били експанзивни у свом политичком империјализму, те су, услед помањкања смисла за материјално обезбеђивање и завођење корисних социјалних уредаба, довели дело војничке снаге до кобне перипетије. Они почеше ширити и Ислам, и Јужни Словени примише са вером и сав догматизам који је, као и код хришћана у Средњем Веку, прешао био у сухи сколастицизам, Занос и културност Арапа, њихова свезналачка чежња и склоност к поетизирању живота (хуманизам и ренесанса Ислама), уступише места духовној пустоши, када су догме загосподовале несамо следбеницима Ислама него и носиоцима царства.

Школе што их муслимани од Турака добише на Словенском Југу — мектеби и медресе (ниже и високе) — одраз су преимућствено религијског схватања, и оне су столећима подржавале један култ, једно назирање на свет, што се ни до

300