Nova Evropa

svim sredstvima omogućuje se uvoz u zemlju onih produkata koji mogu da pridonesu razvitku industrije u Rusiji, Usled toga, pojačava se uvoz sirovina i polufabrikata, kao i raznih orudja za proizvodnju, i obratno, na minimum se svodi UVOZ gotovih fabrikata, -

Medjutim, kako smo već rekli, suština operacijone delatnosti na području spoljne trgovine usredsredjena je u državnim zavodima, kooperativnim organizacijama, deoničkim društvima sa učestvovanjem državnoga i privatnog kapitala, I tu se, u razvitku organizacijonog sistema spoljne trgovine u Rusiji, mođu dosad zabeležiti dve odredjene faze; u prvoj su sve funkcije, i administrativno-regulativne i komercijalne, bile usredotočene u Narodnom Komesarijatu Spoljne Ттбоуше; а ч drugoj se, u vezi sa prelazom na novu ekonomsku politiku (takozvani N ep), administrativno-regulafivne funkcije strogo dele od komercijalnih, koje preuzimaju sada specijalni organi, Što se tiče Komesarijata Spoljne Trgovine, i specijalnih organ4, svršavanje poslova rasporedjeno je danas, prema postojećim zakonskim odredbama, na ovih osam' grupa: 1, Operativni organi N, K, V, T,; gostorgi, i komercijona odeljenja trgovinskih predstavnika u inostranstvu (torgpredstva), 2. Državna бозродатзка родитеба (ћоготбап:), koja imaju pravo da izlaze na vanjska tržišta, te koja su u posedu naročitih ovlaštenja za vodjenje imporinih i eksportnih opetacija; 3, Državni zavodi (posorgani), koji imaju svoje predstavnike u sastavu Trgovačkih Predstavništava u inostranstvu; 4. Banke i kreditni zavodi; 5, Kooperativne organizacije; 6, Deonička društva sa svrhom da dižu spoljnu trgovinu; 7, Drugi državni zavodi i poduzeća, društvene organizacije, i privalna lica; 8, Inostrane firme, ·

Jedne ili drufđe grane državne industrije istupaju, preko svojih trgovačkih organa, kao centralizovani prodavci svojih produkata, odnosno kao kupci robe za uvoz {naprimer, Naitasindikat, monopolni trgovac produkata naftom, ima pravo izlaza na vanjsko tržište, kako radi eksporta svoje robe tako i radi kupovanja onih predmeta koji su neophodno potrebni toj grani industrije; isto je tako i kod drvarske industrije, kožarske, tekstilne industrije, i kod čitavoga niza drugih grana industrije), Mesto tih organizacija, u općem sistemu organizacije spoljne trgovine S, S, S, R., opredeljuje se isključivo karakterom one robe koja je u neposrednoj vezi sa gospodarskom delatnošću samih poduzeća, — zato se one i ne bave komisijonom trgovinom,

Potpuno drugi karakter ima trgovačka delatnost kooperacija i specijalnih državnih eksportno-importnih ureda, Kooperacije se bave kupovanjem produkata čijim je proizvodjačem seosko gospodarstvo; lana, konoplje, čekinja, konjskih dlaka,

313