Nova Evropa

Beleška.

„Grebeni jedinstva“,

Nerado se upuštamo u polemike sa našim časopisima, kojih ima malo, i čiji urednici imaju i suviše pune ruke posla i pune glave ђиба а da bi svaku reč koju napišu, ili koju propuste, trebalo merili na kantar i obrnuti sa svih strana, Ponajmanje nam je stalo do polemike sa »Jugoslavenskom Njivom«, jedinim časopisom u Jugoslaviji iste vrste kao što je naš dakle, ako se baš hoće, i jedinom našom »konkurencijom« —, sa kojom smo, uostalom, još nekad, na početku, pokušali, ne našom inicijativom, doći u bliži dodir, bez naročitog uspeha ; a čiji je današnji stvarni urednik naš nekadašnji saradnik, Ali se ne može uvek onako kako bi se htelo; pa tako i mi ovaj put moramo odlučno protestovati protivu izvesnih podataka u članku istoga urednika (G, A, Barca) »Grebeni jedinstva«, koji je izišao u broju »Jugoslavenske Njive« za 1, aprila #. 5,

Članak »Grebeni jedinstva« polazi od posve tačne pretpostavke, da su naše kulturne prilike očajne: da se naše knjige slabo kupuju a naše revije slabo čitaju, i da se i naši novinari — koji su ili književnici, ili bi to hteli da budu — više bave sportom i filatelijom mego naukom i literaturom, pa dolazi do zaključka, opet sasvim tačnog, da je kulturno jedinstvo, i jedinstvo uopšte, već iz ovih razloga preko potrebno, Ali onde gde počinje da objašnjava uzroke, i da traži krivce, zašto do željenog kulturnog jedinstva ne dolazi, tu izlaganje ovoga članka pravi skok, i mi ga ne možemo slediti,

Pisac misli, da može konstatovati, sasvim mirno i svesno, da je »količina iskrenog i pravog osećaja jedinstva... veća kod prečana nego li kod Srbijanaca, veća kod Hrvata nego li kod Srbal« I on optužuje Srbijance za njihovu »minimalnu suradnju kod ovog stvarnog jedinstva«, tvrdeći »da su Srbijanci, kao i pre Rata, ostali zatvoreni u svome području«, — Mi doduše ovo mišljenje ne delimo, bar ne ovako kako je ovde izneseno; ali ga ne mislimo ovde ni pobijati, jer bi nas to daleko odvelo od onog što imamo zasada da kažemo. — Obrazlažući svoju gornju tvrdnju, pisac članka nastavlja ovako:

»U srbijanskim revijama suradjuje priličan broj Hrvata — Nazor, Domjanić, Krleža, Katalinić, R. Nikolić, i t, d., svi spontano, Neki prečani — Ujević, Miličić, Krklec — sasvim se udomaćiše u Beogradu, Obrnuto — od Srbijanaca u zagrebačkim časopisima ne suradjuje niko ; ako se tu i tamo nadje koji prilog, taj je redovno dobiven nakon molba i preporuka«, |

Pre svega, koje su to srbijanske revije, i koji su to zagrebački časopisi, koji dolaze u obzir? — Koliko je nama poznato, u Srbiji i nema stalnih kulturno-političkih

384