Nova Evropa

Марковићеве омладине, појачали су своје снаге, Већ године 1883 добили су радикали већину на изборима за Народну Скушштину, а након многих заплетаја успјело је коначно радикалима, године 1888, да даду земљи један изразито демократски устав. Још до данас су радикали остали најачом · странком у Србији, и њезин је вођа. непрекидно био Пашић, који је, рођен исте године кад и Марковић, био његов најистакнутији друг и омладинац,

Услијед многобројних и великих преокрета, измијенили су се српска држава и Радикална Партија: у истој мјери у којој је држава добијала напредни карактер, партија га је губила; њезине социјалистичке идејне садржине нестајало је толико колико је она престајала да буде удружењем одушевљених интелектуалаца, те колико су у њој почеле превлађивати сељачке масе. Тог је идејног социјализма нестало чим је партија дошла на владу, и тиме несамо она добила утицај на државни апарат, чиновнике и официре, већ и државни апарат на њу, Овај је посљедњи утицај особито снажан у земљи у у којој се демокрација готово искључиво ослања на сељаштво, које је у питањима власти ријетко кад скромно. Владајућа Радикална Странка постала је према социјализму управо непријатељски расположена откада се јеу Србији почела развијати већа индустрија, и с њом чиста пролетерска класна борба.

Међутим, није само Радикална Партија Србије животно дјело Марковића, Његово најаче, практично дјело је, у првом реду, сељачки покрет. Али је његово дјело, насупрот краткоћи његова живота, толико опсежно, да ни остала подручја модерног живота нису остала од њега нетакнута, и он је вршио дубок утицај на све напредне слојеве народа,..

Разилажење Радикалне Странке са социјалистичким идејама човјека чији ју је дух при њезину оснивању провејавао, изазвао је у много наврата енергичне протесте, У појединим особама остало је Марковићем усађено социјалистичко увјерење, које је са почецима модерне индустрије почело и у модерном пролетаријату Србије стварати чврсте подлоге за једну ра-

| дничку партију, чији социјализам није више био илузија већ " животна нужда, која је из дана у дан хватала све чвршће корјене у варошким масама. Синдикати и политичка радничка удружења, основана задњих година прошлог стољећа, те коначно Социјално-демократска. Странка (која је основана године 1903), поставили су се, као и сродне и братске установе и партије у Хрватској, Словеначкој, и Босни, на марксистички темељ, Они су ишли и даље од Марковића, Али модерни интернацијонални социјализам, који стоји на леђима Карла. Маркса, не би био могућ да није било предрадња које су извршили Оен (Омеп), Ст. Симон, Фурије (Еошпгег), Прудон (Ртошаћоп), и други. Такова је била жетва и у србијанском

403