Nova Evropa

jedan od njih poveo samome Bilinskom, i tražio da pred njim ponovim svoje opomene, da treba menjati pravac politike ako se hoće da izbegnu revolucijonarni izlivi, Rečju, ceo zvanični Beč, Pešta, Beograd, Zagreb, i Sarajevo, bez razlike, i na tisuće drugih ljudi, kao što sam bio i sam, znali su kakva opasnost preti Nadvojvodi sa tom posetom u Sarajevo na Vidov-dan, Ali sama zavera, sa svim svojim granama i vezama, ofkrivena je tek posle Rata, Sad se zna, da su grupe studenata bile obrazovane u svim varošima, Bosne i Hercegovine, па čelu kojih su stajali redovno mladići koji su bili uspeli da se za neko vreme pridruže kakvoj od četničkih jedinica u Srbiji za vreme PDBalkanskih Ratova, A da bi sigurnost bila veća, obično jedna grupa nije znala za drugu, osim što su se konci većim delom sticali u ruci Danila Ilića, bivšeg učitelja u Sarajevu, Kada se prvi put čulo u štampi o manevrima u Bosni pod vodjstvom samoga Nadvojvode, organizacija »Mlade Bosne« · odluči da se ima izvršiti napadaj na njegov život, i Ilić smesta stade vrbovati izvršioce za ovo delo, Tako je okupio bio Mehmedbašića, Pušaru, Parežanina, Jevtića, od kojih nijedan nije uhvaćen, Gjukića i Cvetka Popovića, koji su osudjeni oisutni, Čubrilovića, koji je obešen, Kranjčevića, koji je osudjen na deset godina, Perina i Zagorca, koji su osudjeni na tri godine svaki, i Kalembera, koji je pušten, Poslat je i aber Ćabrinoviću, studentu iz Bosne u Beogradu, a ovaj je pridobio za stvar drugove Principa i Grabeža, Sva su trojica patili od sušice i nevraslenije, živeli u bedi, i bili spremni na svako vratolomstvo, Ciganović, koji im ije pomogao, bio je takodjer Bosanac, a boravio je u Srbiji kao mali željezničarski činovnik, Princip je već poznavao Tamkosića, jer je za vreme Balkanskih Ratova pokušavao da udje u njegovu čelu, ali ga nisu primili zbog slaboga zdravlja, Tankosić ih je snabdeo revolverima i bombama; bombe nije bilo teško pribaviti tada u Srbiji, jer su razdavane četnicima koji su išli u redovnu vojsku u Makedoniju godine 1912 i 1913, Uostalom, zna se i to kako se je baš do ovih bomba došlo {o tome bi umeo pričati pukovnik Miodrag Vasić, sada u miru, a u ono doba бе Рагоtehničkog Odeljenja Kragujevačkog Arsenala); pa izgleda čak, da su one kupljene za novac koji je ruski vojni ataše (Artamanov) u Beogradu dao šefu Obaveštajnog Odseka. Generalnoga Štaba (Apisu) za troškove oko nabavljanja obaveštenja kojima su se i Rusi služili (sve ostalo o pukovniku Artamanovu i ostalim ličnostima, u vezi sa pripremama za Atentat, o kojima govori članak »Tajne beogradske kamarile«, potpisan od МЕ kole Nenadovića, u »La Fćdćration Balcanique« od 1, decembra 1914 — na koji se poziva Gospodjica Durham u svojim člancima, u »Foreign Alfairs« za februar 1925 i »The Manchester Guardian еебју« од 3, аргда 1925 — veoma je sumnjive

435