Nova Evropa

ова Европа

Књига ХТ. Број 16. 1. јуна, 1925

Pitanje odgovornosti za Rat,

G, Pašić neće da izneveri svoju politiku ćutanja i sačekivanja dogadjaja, pa još uvek ne kaže ništa na sve ono što je iznesemo povodom tvrdnje, da su on i njegova vlada u junu 1914 znali za atentat koji se sprema u Sarajevu na Vidovdan protivu nadvojvode Franje Ferdinanda, Tojest, G, Pašić privatno poriče ono Što je rekao njegov drug u stranci, i u ondašnjoj vladi, G, Lj. Jovanović, i čudi se kako je ovaj mogao tako nešto napisati, On čak obećava, da će dati u tom smislu i izjavu u Skupštini; ali dosad te izjave nema, a stvar se sve većma zapliće, i zvanično ćutanje po ovom predmetu s naše strane počinje da se, kao što je to predvideo Dr. Siton-Vatson, shvata u inozemstvu kao priznanje krivice, Evo, naprimer, šta o tome piše [u pismu Dru, Sitonu-Vatsonu, od 16, aprila t, 6.) jedan američki istoričar (profesor Univerziteta H, A, Forster):

»,..,, Ima već dve godine otkako se vodi ova kampanja u američkoj Reviji za Istoriju (»Historical Review«) i u »New York Times«-ovu »Current History Magazine«, u smislu kako ste Vi to izneli u prvim počelima svoga pisma »Morning Posta-u {od 6, aprila t. g,), Ali dok oba Vaša članka — i onaj u aprilskoj svesci (američkog) »Foreign Afairs«, i onaj u »National Review« pod istim naslovom — pozivaju Srbijansku Vladu da iznese istinu, punu istinu, Srbija dosad to još nije učinila,« [Govori dalje o tome, kako se Austrija i Nemačka ni u kojem slučaju ne mogu izvući ispod odgovornosti za Rat, ali da su, do članaka Vatsonovih, Gornje američke revije, »koje su najvažnije za profesore i studente istorije u celoj Americi«, govorile uvek samo u prilog protivnika Srbije; pa završuje, da je od najveće važnosti da se i od srbijanske strane pobije antisrpsko stanovište, te da bi objava ovakova odgovora) »u našim najvećim i najraširenijim istoričkim časopisima imala najvećeg efekta na urednike, profesore, i učitelje moderne istorije«,

(G, Pašić stalno zaboravlja, da nismo više u ratu, kada se dalo mnogo šta zabašuriti, i da nismo medjusobom, pred pitanjima i odnosima naše unutarnje politike, te da čekajući još dalje sa svojom izjavom može lako zakasniti na medjunarodno sudište, i terajući lisicu isterati vuka,

463