Nova Evropa

у свом монументалном делу („Приноси за хрватски правно-повјесни рјечник") каже, да је краљева моћ, у вековима из којих потиче највећи део извора (дакле по прилици од 12, века даље), већ развијена, а велможе су се под њом осилили тако да је преостало мало старинских жупских и племенских градова хрватских који су још под влашћу племенитих братстава, Неки, најважнији, градови и градци потпали су под власт краља, други пак прешли су у руке велможа, Али rex om XII no XV века сплетена је она густа мрежа утврђења, градова, и каштела, која је прекрила наше земље, Имена наших места сведоче о најужој вези словенских племена, и о посве једноликом постању назива; великим делом потичу она из прехисторијске давнине, ослањају се понајвише на природу места насеља, на карактеристику околине где се град уздиже, али и на начин на који се гради, те на сврху којој има да послужи, Порфирогенет набраја сву силу „итђез ћађнагае", Посве нам је тамно раздобље у којем су се усталиле уредбе у градовима уз море и у унутрашњости земље, како их налазимо у !!,, 12, и 13, веку. Истаћи ваља овде само једну одлучну разлику; док уз море свагде видимо неколико обитељи одличних наследних грађана, који се сматрају оптиматима, даље од мора, судећи барем по загребачким споменицима, влада потпуна демокрација, равноправност грађана, Нигде се није у наших слободних и краљевских градова ван Приморја развио патрицијат било какове врсте, Како је пук по свим земљама хрватско-српским једнога словенскога порекла, показују и имена места у изворима забележена, Например, по Даничићеву Речнику, из средишта српске државе спомињемо: Хоругвица, Јелшаница, Јалшје, Кочина глава, Хуст, Хлахоли, Обрш, Стипањ дол, и Глибок (код Призренај, Книн, Киј, И сад је сва сила месних имена у Старој Србији и Рашкој истоветних с топографијом оближње околице Загреба: Стубица, Самобор, Буковица, Врапче, Мокрице, Долац, Трње, Ракитје, Желин, Лукавац,

Што се тиче напосе наших градова на Балканском Полуострву, спомињем у првом реду мишљење знаменитог нашег научењака Цвијића, који пише, како се људство увек гомилало око извесних тачака и површина атракције, образујући најпре малу језгру, око које су се други људски слојеви нагомилавали, слично кристализацији материје у неорганском свету. На положај градова Балканског Полуострва од највећег су утицаја, кроз сва времена, биле особине спајања и прожимања, Најстарије вароши Полуострва налазе се дуж егејског, јадранског, и црноморског приморја, и у тесној су вези са „колонизацијом и цивилизацијом јелинском, затим са римском и византијском културом, Главне вароши у унутрашњости налазе се на уздужним путевима: Београд, раскрсница важних континенталних и речних путева, никада није потпуно губио