Nova Evropa

Ваља још споменути и мишљење М, Костренчића („Хрватска правна повјест“), који пише, да су у Србији позната. три градска типа: романски, грчки, и словенски, У првом реду су поједине автономне области биле овлаштене да посве самостално издају правна правила, то су били градови на Јалранском Мору, као Котор и Будва, који су имали своје статуте. У другу групу спадају градови Архиепископије Барске, као Улцињ, Дриваст, Скадар, Бар; ти градови не показују организације какова је типична у далматинским градовима, Амо спадају и градови на југу, већином грчког порекла, а било је и градова који су имали повластицу да могу ковати новац са својим властитим потписом, као Призрен, Смедерево, Ново Брдо, и Рудник, У трећу групу, напокон, спадају градови поглавито на северу, који нису нити романског нити грчког порекла; то су градови словенског типа, они су средишта жупе,

Врло лепу карактеристику града дао је знаменити фран“ пуски учењак Тард (Тагде) („Гез 1015 de 1 imitation"), По њему је престоница, велики град, данас такорећи први избор пучанства, скоруп. Док су у једном народу оба спола бројчано скоро у равнотежи, број мушкараца у великим средиштима, надмашује знатно број женских, сразмер одраслих је много виши нето на селу, Градови, коначно, привлаче са свих тачака. подручја најактивније главе, најаче организације, које су

најспособније да се користе модерним проналасцима. Тако се ствара модерна аристокрација, елитна корпорација која није хередитарна већ слободно рекрутована, што ју нипошто не спречава да презире ниже пучанство, како су то чинилиим племениташи „апсеп тебте"-а према грађанима, Данашњи главни градови не служе само на уништење и униформацију свих слојева народа, они служе и асимилацији разних народа међу собом, У њима се усредоточују све иницијативе које иду за успехом; они повлаче на себе све погледе, Па како су ти градови у непрестаном међусобном додиру, опажа се и моћ опонашата: постоји увек један велеград према којему се уреБују други градови, У градове су бежали пред непријатељима, као у Рим и у слободне средовечне градове; у њима су настајала велика народна гомилања, та коначна гаранција за богатство и мир. Где се је родила модерна политика 7 Родила се у малим талијанским републикама, и то најпре у Фиренци, одакле се је овај тип гувернаменталне делатности раширио по Фрранпуској, Шпанији, Немачкој, дапаче и у Енглеској. У 12, и 13, веку видимо у Француској и Немачкој известан број · градова са релативном сличношћу у законодавству, које је опонашањем ишло од града до града, Све до Сократа је дух града („| esprit de cite“) једини владао у малим грчким републикама, а од Сократа и Платона тек почиње се јављати дух трчког народа,