Nova Evropa

остаје за здрављем сеоског пучанства, како је то статистички утврђено и при рекрутовању.

До почетка прошлог века био је у градовима број смртних: случајева готово опћенито већи од броја порода. Од тог времена се сразмер окренуо, особито услед цепљења, јер је оно спречило епидемије козица, које су дотада узроковале огроман дечји помор. Бољи санитарни одношаји, завођење водовода, канала, нових метода лечења против епидемија, изванредно су побољшали здравствене одношаје у градовима, те омогућили знатан пораст пучанства. Али, иако помор градског, и особито велеградског, пучанства недвојбено показује јаку тенденцију да пада, исто се тако показује падајућа тенденца и код броја порода; један од узрока недовољног расплођивања градског пучанства јесу — уз велико ширење целибата, уз просечно више доба кад се ступа у брак, уз велико ширење сполних болести — и нехигијенски станбени одношаји,

Нови човек новог околиша је управо становник модерног средњег града и велеграда, те његове најближе околице; густа мрежа саобраћаја унапређује душевно урбанизирање села, али ипак остају граду придржани извесни облици и и односи живота у којима нови дух долази до процвата уопће, а напосе у животу сполном и обитељском. У граду, где ишчезавају чувства, која иначе везују суседе и својте, равна се управо све према економском моменту, као сном који одреbyje вредности, Недељна и месечна плата у граду изоштрава. смисао и за најмањи део прихода далеко више него сезонска, односно годишња, зарада пољоделског радника, Цело на минуте израчунато време, и економија простора у градском животу високо капиталистичког доба, ствара од нас неопажено прецизне аутомате и у приватном животу. Економија простора: одгаја уопће рачунски смисао за ред, а у своме посебном облику уског стана делује и непосредно као мотивација воље за потомством. Градски човек се разликује од човека на селу још и у једном другом обзиру, чија је важност — назадовање порода — већ одавна позната и наглашена; он је рацијоналиста. рат ехсеПепсе. У превећ загрејаној атмосфери велеграда настаје она хипертрофија сполног живота, која је већ по себи морала произвести расцепканост сполног нагона у нагон за уживањем и за расплођивањем екстензивно и интензивно, а коначно и ексклузивно, У градовима не мора дошљак одмах простати имућним, но редовно ће његове жеље за потребама расти. Велеградског пролетера, и долњи слој, не задовољује извојштена политичка једнакост; он хоће да има једнакост уживања, при чему се мери квантум уживања за којим се иде према највишој мери која се сусреће на улицама, а не према. уделу који би на свакога дошао да се на све равно раздели.