Nova Evropa

већ је владала и у Енглеској, Шкотској, Ирској, Француској, и Италији, Она је, исто тако, била правило код Скандинаваца u Duga, Sir Henry Maine ју је утврдио у Индији, ЕЈрћ азбопе код Афтана; налази се код Монгола, Кабила, Јаванаца, Малаја, у Абисинији, Судану, у средишту Африке, код урођеника обеју Америка, и код свих великих и малих племена на отоцима Тихог Океана. Укратко: нема ниједне једине људске расе која није имала своју перијоду сеоске марке. Она је старија од кметства, она је била опћенито раширена етапа развитка, природни производ племенске организације, Феудализам није разорио сеоску марку; сељаци су одржали два темељна права својих опћина: заједничко власништво на земљи и властиту судбеност. Кад би у старим временима краљ послао свог изасланика у село, дочекивали су га сељаци са цвећем у једноја с оружјем у другој руци, и питали, који закон кани примењивати; онај који влада у селу, или онај који носи са собом2 У првом случају су га даривали цвећем, у другом су се борили с њим. Тако пише Феликс Dahn (y cnojoj „Urgeschichte der germanischen und romanischen УбКет"). Никакав пораст феудализма није могао сеоску марку сломити. А am cy y 9. mw 10. веку почеле провале Нормана, Арапа и Маџара, почели су по целој Европи утврђивати села каменим зидовима. Тисуће учвршћених тачака саградила је енергија сеоских заједница. Чим су зидове саградили, и чим је у тој новој светињи — у градским зидовима — настао заједнички интерес, увидели су, да се могу одупрети несамо навалама странаца, него и пресизањима унутарњих непријатеља, племића, Унутар утврђених зидова почео се је развијати нови живот слободе. Родио се је средовечни град,

Од 12, века све јасније иступа град као лице јавног права, и зато се јавља град као најстарија уистину државна заједница у Немачкој, те проводи ново извојштену државну мисао и према вани и према изнутра, Повест градова је, тврди Блунчли (у својој „АПбетеше Зтаајећге"), постала од одлучног утицаја на развитак појма модерне слободе и грађанства, Оба појма су пре била градска, а касније су постала опћенитим државним појмовима, Требало је столетних борба док се је градско грађанство потпуно развило, и док се је након векова проширило у државно грађанство, Уистину је град био најстарија права ин за себе постојећа немачка држава; први град, који је настао, одговара социјалној јединици која се у повести зове држава, тојест први град је био уједно и прва држава, Значајно је, да се код Грка држава и устав означују као град и градско уређење [16215 лоштејај, а исто важи и за римску „стулба5", Тому је и одговарало да је код Грка и Римљана изворно сваки град сачињавао државу. Град атин-