Nova Evropa

може у име опћег добра свако насиље учинити. С овим новим правцем духа ишчезнуо је стари федералистички принципи пресахла тваралачка снага маса. Римска идеја је победила, и централизована држава је у градовима нашла готов плен, Градовима је одузет њихов суверенитет, а извори њихова унутарњег живота — пучке скупштине, бирани судије, бирана управа, и суверени цехови — уништени су; државни чиновник ступио је у посед онога што је пре тога била једна органичка целина,

Средовечно градско биће, као и садржина државног бића, у 16, и 17, веку били су изграђени на начелу коерцитивне кооперације, У сваком граду су владала, и владају, три основна елемента, која су владајући слој друштва оспособила да држи у руци узде политичке владавине над широким масама демократског пука; образовање, новац, и традиција, или другим речима: моћ културе, моћ господарства, и моћ обичаја, Међутим се ти елементи моћи у појединим народима на разан начин групирају; тако у америчким градовима превладава буржоазија новца, у Италији она културе, у Немачкој она обичаја.

Али нису сви градови настали ни поводом сеобе народа, ни као згодне тачке за сајмове и вашаре, Ако се духом пренесемо у она прадавна времена, опазићемо, како су мало помало настајале чврсте институције, То се је догађало када би се на племенски начин организовани пук на освојену подручју настанио и почео се мешати с подложеним пучанством, Живот и власност постајали су сигурнији него у номадским временима, Пучанство и благостање расту, почиње диференцирање градског и сеоског живота: обрађивањем земље бавећа се група је сада сеоска заједница. Градови у модерном смислу речи још не постоје; нема још средишта густо настањена пучанства, али има средишта култа и одбране, светих места у која се скупљају људи изблиза и издалека да принесу редовне жртве својим племенским боговима. Ова обитавалишта богова су утврђена; пук се стиче-у њих у време опасности; то су средишта управе и правосуђа, јер у њима држе краљеви и судије своје веће; у њима се током времена трајно настањују племенске поглавице, свећеници, и војсковође, те у њима трајно борави војска, долазе обртници и мајстори ради уздржавања храмова, ради градње утврђења и приређивања оружја, опреме, и одеће за војску. Онда почиње и трговина да се сели у та средитита религијозног живота: редовне свечаности и жртве пружају повољне прилике за измену добара, те настаје живахна трговина. Религијозна свечаност постаје великим сајмом; с временом се скраћују рокови за те редовне сајмове, Пучанство, које се је сакупило око религијозне и војничке језгре, непрестано расте; локални обрт се умножава, и трговина