Nova Evropa

УРИР БИБЛИОТЕИ

ova Evropa

Knjiga XIL Broj 3, 21. jula, 1925

Quo vadis Jyrocnansjo!

Да не презамо од крупних и бучних речи, ми бисмо овоме што имамо да кажемо у овом чланку дали натпис: совјетизам и качачизам, А ево зашто,

Зна се, како је све ово постало, и зашто је постало, Извине, славоспеви, и декларације, потпуно су неумесни, и зато се и онај загребачки Павле џилитнуо а непогодио циља. Није време преоблачења хаљина, — треба преобразити дух! Сада ће му обесити звоно: где сте били за шест година, и зашто сте шест година рушили државу2 То треба скупо платити, И они ће то — божја вера — скупо платити,

Јер држава је посреди, А држава је сад овде код нас све. Рецимо боље, овде на Балкану, Они горе, у престоници, укрутили се, и — ко их не позна — мислио би сами Катони, не дају никоме и нигде ни макац. Није шала: држава им на плећима почива, Ова наша држава, И сад узмите да је то нека стаклена боца, па размислите што би све од ње било да неко нешто њима, новим Херкулесима, подметне ногу, па — боже сачувај — да падну! Ето белаја! А у боци се налази рецепт о „државном и народном јединству“, састављену од народа С, Х. С. и онда још од оних доле и од оних горе, који не спадају ни у С. ниу Х. ниу С, а броје их на четвртину државног народа!.,.

Народа! Напокон права реч, Овај се наш политички живот тако меша и тако заплиће, да се је потпуно истиснула из употребе реч народ, а превладала је реч држава; као што је потиснут назив човек, а на његово место постављена је организација, или јединство, Побегло се од стварности у апстрактност, Зато се је и могла гонити овако дуго политика дима, и ломити копље о појмове; а народ, човек, они су остављени пострани, остављени да се спасавају у својим прирођеним врлинама, и да се гуше у својим рођеним манама и опачинама. Само, ко ће рећи са сигурношћу шта је врлина а шта мана, ко може упорно тврдити да је оно што он ради и мисли добро, или да је зло, кад се зна да је свест једног људског века знала означити становите мисли и дела као

65