Nova Evropa

просечно добрих и просечно интелигентних људи имало је чула много више гладна за подражаје из туђине него за своје властите. Тако се десило, да се сва јавност ограничила на праксу либералних и лепих речи, Дотле је, дабогме, ток процеса реалности — непризнат и непознат — ишао самостално и независно, својим тешким, ружним, и тврдим путем, без обзира на све наоколо срочене идеологије. Клупче, у коме су се неприродно помешале и замрсиле снаге које говоре и снате које раде, то се клупче размршује! Побеђују реални одношаји и аутохтони мотиви, оригиналне силе у нама, То је сигурна добит, [у преостаје само једно, а то је да се спасе и очува тежња ка вишем и бољем, и да се равнотежа живота не сручи опет укосо и на једну страну.

На „међународно признатом територију југословенских племена“ преузима, са годином 1925, племе српско вођство и примаријат, У том је племену српском заузела први и највиднији део Србија; а опет у Србији, стао је на предње и главно место Београд. То је оно што је досада, и што је сада, факт, И пред тим фактом не може друго да се учини до да се од квантитативног, спољашњег и пасивног, што природно прати свако сталожавање из постојећег мутљага, одели оно што је активно, елементарно, унутрашње и квалитативно, дакле за прогнозу битно, — уколико се овде уопште може нека подела да изведе а да се не употреби очигледно насиље. Дакле, ред мисли при посматрању је овај: постоји објективно стање разбистравања мутљага, таложења из збрка, чишћења из каоса; у томе генералном нестајању свих магловитих неодређености, остаје на видику, као најбоље одржана и доминантна, структура племена српског, са Србијом и са Београдом. Колико је ту у томе феномену активног а колико пасивног, колико спољашњег а колико унутрашњег, колико је вредног а колико ефемерног, пустог и пролазног, — то је оно што нас овде интересује,

Пре свега, имамо да се решимо две незгоде, Прво; техничким средствима, организацијом и пропагандом, може се, из једног моментано згодног догађаја, из једног моментано доброг положаја, из једног моментано готовог одношаја, учинити, удесити, искористити, протракција у једно више мање трајно стање, а без обзира на унутрашње вредности; може да се, дакле, и одржи, и још можда ојача, једна структура која, у ствари, нема доброг и вредног садржаја, која без палијатива, подупирања, и крпежа, не би могла до краја да издржи терет и да изведе задаћу, Ова могућност није искључена у нашем случају; али без целине посматрања проблема, она не може да има реалну важност, Друго: у упоређењу са покретима, са таласањима, са струјама, обарањима и ствара-

њима, изван граница „међународно признатог територија југо-

103