Nova Evropa

_ Ко загледа мало боље у живот Царске Русије, у њен постанак и развитак, сазнаће убрзо, да на тој огромној необрађеној просторији кроз векове није ни успевала друга биљка до црвени цвет буне и револуције. Напуштени и непросвећени мужик, у чијој се души буди чежња за земљом и слободом, и школовани радник (духовни и мануелни) који је — црпући снагу из народа а знање са Запада — хранио ту чежњу и хтео да помогне и сељаку и себи, добијали су озго кнуту место хлеба, и Сибир место слободе; сваки је покрет

угушиван у крви, — мрак и тиранија царовали су Царском

Русијом, Ако побуне сељака и интелектуалаца за часаки прочисте зрак, и изазову трачак светлости, поуздано је да ће у идућем часу мрак бити још гушћи, живот још несноснији, — „јака рука“ постараће се зато, Тако тера свирепу игру, из столећа у столеће, по стрмој равнини реакција с акцијом, док се не претуре преко врхунца, па иницијатива прелази на другу страну. Доба цара Николе [| очигледно представља реакцију на врхунцу; уз то је и моменат згодан, те бољшевичка Револуција, ма чиме се она завршила, или ма у што се изродила, значи падање реакције и зору слободе, Многи напредни и културни људи, најнапреднији и најкултурнији, и Руси и други, окренули су били с ужасом лице своје од страхота и насиља с којима су бољшевици инаугурисали ново доба, еру опште слободе у Русији; они још и сад одмахују главом, и скептично прате експерименте државом Совјетске. Владе, маколико да ова дува на узмак и „попушта“. Али ниједан од њих, исто као ни велика маса руског сељачког и радничког народа, која није за бољшевике, и која се колеба незнајући ни сама тачно шта би хтела, поуздано неће повратак у старо стање, Царска Русија неће ускрснути, она прелази у историју, То је први, и значајан, наук из онога што се десило у Русији године 1917, а што се припремало у њој вековима, управо од Ивана Грозног и Велике Буне па до наших дана. ај наук наметнуће се и сам свакоме ко се задубе мало у повест Царске Русије, — Други наук, не мање важан и убедљив, препоручујемо нарочито пажњи наших „водећих кругова“. То је онај стари познати наук историје-учитељице живота; да исти узроци рађају истим последицама, и сличне прилике сличним појавима, Само што је тај морал овде још сасвим свеж, и до толике очигледности јасан, да читајући поједине странице руске аутократске владавине, која је најзад довела до ове Револуције, чисто заборављамо где се све то дешава, па имамо пред собом визију онога што смо сами доживели, или што још доживљујемо, МИ питамо се, наравно, стално и забринуто, куда то води2,,. Да бисмо, у овоме часу, олакшали нашим читаоцима студију овог великог и актуелног предмета, издајемо ових

130