Nova Evropa

да му одмах одржи једно предавање о светској револуцији, капитализму, империјализму, и осталом. Немачка се, према мишљењу овог агента црвених, налази на прагу револуције... Међутим су формалности обављене, и пут се наставља. Возови су угодни, и иду на време, Пргд очима путника измичу и ређају се тужни и мистични руски пејзажи, И ускоро, ево нас већ пред вратима маћушке Москве, града са „четрдесет пута четрдесет цркава", некадашње Москве „евразијског“ православља и „евразијске" аутократије, сада Москве светског комунизма, и совјетски „салон за примање“ (израз Г. Тодорова) иностранаца. Споља је Москва сачувала многе своје старе црте; живахан облик улица, многобројне класичне руске „извошчике“, богате ресторане, у којима се једе најскупоценији и диван свеж ајвар, и где „грађани"-келнери ословљавају госта речју „барин“ (израз који је близак „господину“). „Али све је то само споља, У великом историјском граду влада мамурлук (је самсћетат“) свакодневне несигурности, Беда је у њему, као и раније, велика, иако мања него по паланкама и селима. Изобиље хране на московским трговима само је сведоком сеоске беде, јер сељак продаје своје жито, своју телад, своје пилиће, у бесцење, да би подмирио големе порезе..." Сељаци се једногласно туже,; „Братски савез сељака и радника“ изгледа им најновијом страшном преваром. Најужаснија установа са економске тачке гледишта, то су чувене такозване „маказе". Необавештени читалац не може ни да наслути о чему се ту ради: под „маказама“ разуме се у Совјетској Русији колосална разлика између цене градских и сеоских производа. Русији се сада рачуна у злату, и док су сеоски производи много јефтинији од предратних, цене градским производима страшно су скочиле, Зато село ништа не купује, него се враћа економском варварству, док индустрија, која израђује једва на 3096 оног што је израђивала пре Рата, нема куда да прода своје продукте, те се стално налази у кризи, ради са дефицитом, увлачи у дугове државне финансије, и пати од големе беспослице, Ова беспослица, те недовољне наднице, и деломично исплаћивање њихово у неким боновима који једва да вреде половину од своје номиналне вредности, па онда политичка монополија врхова Комунистичке Странке, уз потпуно политичко робовање осталог света, неизузимајући ту ни „суверене" раднике, — ето то су главни узроци негодовања радничке класе,

„Непман“, нови „буржуј“, иако још дрхће пред свемоћном „Ге-пе-у" (злогласна „главна политичка управа", која је заменила још злогласнију „Чеку"“), ипак постаје све јачи и снажнији; „то је извидница масе зликоваца“ вели Г, Тодоров, „и он показује пут онима који ће се кренути на освајање златних рус

312