Nova Evropa

тлачи. Многи незадовољни нацијоналисти нису далеко од ове једноставне спознаје, и признају сасвим отворено, да је њихов циљ стварање великих и јаких империја, Кад је тако, нашто онда и спомињати народну праведност. У нашем случају то значи, да ће након идућег рата бити још више народних мањина; а може се десити да и данас „владајуће“.

нације постану — мањинама,., и

Европска „савест“ осетила је већ у Паризу, да ће народне мањине бити узроком нових трвења међу народима, и да баш отуд може букнути нов пожар у Еврови. Као што је познато, морале су поједине државе потписати, напоредо са уговорима о миру, и клаузуле о заштити народних мањина. Међутим, ове клаузуле вреде само за неке земље, и то за мање, Али ове, видећи Јанусово лице европске „савести", не узимају клаузуле о народним мањинама одвише озбиљно. Ако дакле народне мањине местимице буду управо изазване од нацијоналиста владајућег народа, којима требају овакви „противници“ да не би остали без посла, док опет местимице не могу ни мањине да забораве своју предратну улогу, зар није онда посве оправдан страх, да баш ти од нацијонализма узети на нишан делови осакаћених народа не потпирују нове међународне конфликте, уколико се зато не постарају професијоналне весталке ратног огња — државници и дипломате старога кова.

Којим начином да одстранимо узроке за овака трвења, и да решавамо људскога духа достојним и праведним методима. деликатни проблем 30 милијона народних мањина у Европи7 То је питање лако поставити али тешко решити,

Недавно је изашла (у наклади познате немачке књижаре Еибеп Пледетсће у Јени, а у збирци „Тае-Еибасћи еп“) једна. занимљива књига која се бави овим питањем, под насловом „Europa und die volkischen Minderheiten”, Писац ове књиге, Др. Камило Морокути (Могосићн), живи као лечник у пограничном месту Југославије према северу, у Св. Иљу, на југословенско-аустријској граници, близу Марибора, Он се већ врло много бавио проблемом народних мањина, сарађујући и на некојим загребачким дневницима. Као члан немачке мањине у Југославији и као погранични лечник, има он прилике да проучава изблиза све компликоване односе и спорове, њихову виталност и њихову психологију. Будући да је у своме посматрању доста објективан, а зна и да се отресе сугестија своје нацијоналистичне околине, Др, Морокути излази из оквира малограђанских гледишта својих конацијонала, нити се подаје искушењима пангерманског нацијонализма, већ настоји да увери народне мањине о потреби посве нове оријентације. Он жели да проблем народних мањина постави на нову базу пацифизма и паневропског покрета, те заслужује

403