Nova Evropa

раде, свака у својој држави, за државни и међудржавни федерализам —, за народне, али не нацијоналне, државе, за паневропски државни савез, и за непристрасно и пацифистичко Друштво Народа.

Проблем народних мањина неће и не може решити никаква нацијоналистичка формула, никакав рат за реванш, никакав иредентизам или „ослобођење“. На другој страни, народне мањине неће стварати опасности, и неће бити узроком вечитих трвења међу народима, ако се читав комплекс проблема реши за сву Европу на исти начин, — праведно и објективно, без ратова и без насиља. На оваком решењу морају да пораде све народне мањине без разлике, али и такозване „владајуће нације" морају увидети у какве ће их провалије сурвати безобзирни нацијонализам, који прети читавој Европи погибијом и економским заробљењем.

Први корак к овој новој спознаји био би, према Дру. Морокутију, поштовање језика и школских права народних мањина. Никакав притисак одозго не може да претвори свесну и културну мањину у покорно стадо без душе и ума. Напротив, овакав притисак само још распирује прикривену ватру мржње, и ствара баш онај нацијонализам који је истоветан с иредентизмом. У поступању према најсветијим народним правима —- језику и култури — могу мањине и владајућа нација најпре да једно другом пруже руку помирницу, То су прва подручја савести и морала у народним односима, Али у исти мах не треба сметнути с ума, да су права мањина спојена са дужностима према држави и народу већине; мањине никад не смеју да забораве, да су њихови

#

проблеми најзамршенија и најосетљивија страна европске савести,

У једној даљој глави своје књиге, овај писац пледира и за један нов појам државне границе, т, ј, за ликвидацију њене досадашње психологије, Граница нацијоналне државе, то је њена најлакше раздражљива страна, ту се опреке међу државним суседима истичу на најмаркантнији начин. Граница је стража која бди и ноћ и дан, и која гледа очима освајача на суседну земљу, У правој народној, паневропској, држави морала би граница између држава и народа играти баш супротну улогу. На граници би се имала највише манифестовати помирљива и блага воља оба суседа; погранични народ долазио би често у међусобни дотицај и измењивао своја материјална и културна добра. Стога не ваља мењати политичких граница, јер то значи рат, — него треба променути сам дух и смисао границе. Ако праведност тражи да се садање границе на некојим местима коригују, како ће моћи ту тешку задаћу да обаве на миран и достојан начин данашњи нацијоналистички државници HM Bobe? Овакој су

405