Nova Evropa

рал Његова Британског Величанства Бригс са више војних стручњака и тумача. Јавно су држане звучне здравице, а на сјајном банкету код Врховног Команданта генерал Бригс изговори дугачак говор, читаво предавање, у коме је веома проницаво опртао мане и грешке руске протубољшевичке акције, покушавши да јој укаже прави пут. Симпатични млади енглески другови генералови уживали су у изобиљу добрих јела и пића (наш командант био је на гласу као приређивач изврсних закусака),и моја два енглеска суседа, којима сам ја служио као тумач и нека врста домаћина, најзад подлегоше руској вотки! „Мистер Черчил“, говорио је стасити генерал, „веома се интересује вашим успесима и пита за ваше јаде, који су и његови успеси и јади..." Али је тај „интерес“ Мистер-Черчила био још боље пласиран у реалној помоћи што нам је донесоше ова британска господа: у униформама лековима, и конзервама. Нажалост, било је већ касно, па нам ни Черчил ни Бригс не помогоше, Након одласка британске мисије, изглед опсађенога града био је још тужнији, а гласови који су кружили још више узнемирују, пасу и паника, глад и беда, те насиља и каос, расли из дана у дан, праћени муклим грувањем топова, усред хладне и густе магле,.. 13, децембра запуцаше одједаред митраљези на мостовима и дуж обале Дњепра, и истог дана отпоче евакуација према југо-западу, јединим правцем који је остао слобсдан, а 17. децембра се црвени барјак поново залепршао на градској већници, Масе бегунаца ишле оу опет возовима, колима, и пешке ,,. Али овај пут није било враћања. Збогом стародревни Кијеве, „мајко руских градова“, збогом златна кубета прастарих храмова, збогом величанствени изгледи са споменика Св. Владимира. крститеља Руса, према Истоку, где у даљини сија матушка Москва, одакле сада долазе страшни вихори величанствене историјске катастрофе, големог рушења, и — можда — стварања |...

Пт, Алексије Јелачић.

Književno pismo iz Slovenije,

(U broju »Nove Evrope« od 1, septembra 1924, koji je bio роsvećen »kulturnoj Sloveniji“, doneli smo jedan »Pregled najnovije slovenačke knjževnosti« iz pera Dra, Ivana Grafenauera, u kojem su više istaknuti pojedini pisci, dok u ovom pregledu pisac, član Radnog Kola »Nove Evrope«, veću pažnju obraća strujama i grupama u današ-=

njoj slovenačkoj književnoj produkciji,) ; ;

Bez obzira na današnje i sutrašnje sporazume i diskusije o slovenačkom pitanju, nastavljaju Slovenci da žive kao potpuno samostalna kulturna jedinica, Unatoč svim sumnjama, da:

433