Nova Evropa

демократима, радикалима, и „џемијету“. На последњим изборима Пашић је џемијет потпуно елиминисао, неводећи просто. рачуна о њиховим гласовима, баш као Цинцар-Марковић под краљем Александром (Обреновићем, разуме се) што је елиминисао пелу опозицију.

Разуме се да ово што сам рекао не важи за све људе, Свуда их има који и добро мисле и добро раде; али је њих сразмерно мало, и немају готово никаква утицаја. Велика је већина овака, — она се види, она утиче на ток државног живота, она омогућава да се овако државом управља. И ето зашто ја све крајеве ван граница предратне Србије сматрам за политички пасивне, Али — да се добро разумемо — овим не мислим казати да је и у Србији све смиље и босиље, Послератни ошшти морал и њу је добро закачио,

Морал старих радикала пропао је још за последњих година краља Александра (Обреновића, разуме се), кад су на његов захтев направили фузију с напредњацима. Није дакле никакво чудо што се њихов морал сад после Рата још ниже срозао, и што су код њих врло честе афере сваке врсте. Оно истина ни демократи нису суво злато, али свакојако је код њих мање зла него код радикала. — Рат је затекао у Скупштини пет странака: старије и самосталне радикале, нацијоналце (либерале), напредњаке, и социјалисте; последње три странке биле су бројем врло слабе, После Рата, самостални радикали, нацијоналци, напредњаци, и странка Српскохрватске Коалиције, фузијонисали су се у једну Демократску Странку, и то на начин који се у Србији пре није практиковао, Кад су се радикали фузијонисали с напредњацима, сазвали су бар на договор по једног-два човека из сваког округа; а ови нису ни то учинили, већ су све свршили сами шефови. Тако се радило пре Рата само у Маџарској. Ја сам одмах рекао својим бившим друговима, самосталцима, да је то фатална погрешка; требало је да све политичке групе и у Србији и ван ње задрже своје политичке организације, па да у Скупштини према својим програмима склапају савезе, те да после евентуално дође и до спајања, ако се покаже да су им програми истоветни, Требало је водити рачуна и о психологији бирача: не могу се за 24 часа помирити међу собом бирачи који су годинама били политички противници. Бројали су се бирачи као ствари, — а људи нису ствари, К њима су после приступили и политичари из других провинција, Тако се саставила велика група, али са врло разноврсним погледима на политичка питања, и од самога почетка искрсавале су међу њима несугласице, Зато њихов успех на изборима није био онакав какав су очекивали, Томе неуспеху допринело је свакако и то, што су се биле појавиле две нове странке; комунистичка, која је прогутала социјалисте и имала неочекиван успех, и сељачка (земљорадничка) која

419