Nova Evropa

бал, ра је ц toku svoga života, u poštenju, u štednji i u uzdržanju, skupio ogromnu svolu, sve od svoda znoja i rada; a ovaj se rad jedino sastojao — kako već rekoh — u tome da je davao novac pod interes, Taj veliki čovek — neženjen, inokosan, samac, bolestan, star, upravo pred smrt, dakle pre nego što će izaći pred lice božije, poplašen od svojih savetnika, spasenija svoje6a radi, ili iznenada lud, — odjedanput zavešta ceo svoj ogromni imetak za jednu opšte priznatu i za ceo па5 паrod veliku kulturnu stvar! Ja često gledam sliku toga dobrotvora i velikana u svečamoj dvorani, i čudim se kako mirno, upravo dostojanstveno, čineći se svemu nevešt, visi na zidu, u zlatnom okviru, okružen vencima, blagodarnošću, i slavom, kao primer i ugled novim naraštajima!,.,

ТТ neka mi bude dozvoljeno da tu odmah navedem još jedan drugi slučaj; iako priznajem, ako se baš hoće, da je to možda već izuzetak, — Ako se neko ume dati nagovoriti na »veliko delo« svakako je i to jedna izvanredna osobina, mada nagovarač nosi tu glavni deo, Ili ako neko nastavi, preuzme, primi tudju ideju, uzme je iskreno kao svoju i izvodi je onda kada linija njena izvodjenja pada slučajno sama po sebi u uspešnu zonu, — onda je i to nastavljanje, preuzimanje, primanje tudjega opet i svakako jedna meosporno izvanredna osobina, ili i sklop više takovih osobina, dok dabogme pravi tvorac ideje ostaje u mračnoj pozadini. Jedan pronalazak, naprimer, može da bude slučajan; ili, nalaskom kakve izgubljene imovine, tudje stvari, čak i apsolutno nesvestanj ima čak i velikih pronalazaka,: koje. dotični pronalazač direktno nije hteo, ili nije imao ni pojma o njima, nego je radio i mislio protivno, a ipak je sve ispalo na dobro »nasuprot svemu«l... Nije dakle ni čudmo ni nepoznato, da je medju velikim ljudima bilo i vrlo mnogo vrlo rdjavih ljadi, podlih ljudi, tirana, ubica, zverova. A eto, ti neljudi bili su veliki ljudi, i moja deca u školi moraju o tome stalno da uče!,.. Ali visoko moralno čuvstvo našeg humanog vremena uči: budući da su ti zverovi, carevi, kraljevi, vojvode, prvosveštenici, heroji, i tako dalje, živeli već odavna, to im mi: njihovu rugobu, njihovo neljudstvo, opraštamo, i to nije nimalo neprirodno, jer — najposle — šta su oni, ti zverovi, nama 210 učinili?! Oni su odavna prah i pepeo, a mi po božanskoj strani naše duše uzimamo и osmatranje зато trajni i konačni večni ostatak njihova delovanja, — njihove gradove, palate, vodovode, drumove, galerije, piramide, granice zemalja, .., i oni su po tome i zato za nas veliki ljudi, od pamtiveka, : Pogadjamo šta će sada svaki naš »intelektualac« da kaže: »Bože moj, ta velikih ljudi fImade svakojakihl« I om, odista, ima pravo: imade raznih vrsta velikih ljudi, i raznih stepena.

446