Nova Evropa

тешка времена, На крају крајева, и толики други прошли су истим оним путем и стигли су ка истој мети; али, док су се сви они тужили на нешто или на неког, нама је било чисто жаб што је путу крај и тек смо, такорећи, унатраг сазнали с каквим смо се тешкоћама борили.

Једно је било свима њима жао за све време; што су послушале наређење да пођу самном и оставиле рањенике у Крагујевцу. — „Никад то себи нећу опростити док сам жива“, чуо сам кад је једном тихо, као да говори за себе, рекла Мис Мек-Глед. Ни ја никад нећу заборавити како су горки били часови које сам провео тада у Крагујевцу.

Било је на почетку повлачења. Мене је Врховна Команда оставила била у Крагујевцу с наређењем да евакујишем стране лекарске мисије у позадину. Било је у свему преко 200 чланова, већином женсках. Тек мањи део био је отишао кад ми је командант жељезничке станице јавио да ће ускоро последњи воз, те да сви који имају да иду одмах изађу на станицу. Улице су биле закрчене светом који одлази, Организација — слаба страна Срба и Словена уопште, и у мирно доба, — изневерила беше сасвим: нигде реда. Кад сам улазио у болнице мисија, камо сам био јавио пре тога да се спремају за полазак, утисак је био страшан; собе пуне крцате рањеницима, који не знају шта ће да буде с њима; нови рањеници једнако придолазе, а сестре и доктори, као утучени гласом да имају напустити посао, не знају шта ће пре, нити како и на коме да оставе све оно што се има уредити и што су они дотле тако својски радили, У Болници Шкотских Жена рекао сам да кажу за полазак шефу мисије др, Инглс, која је баш била при једној операцији. Наскоро затим дошла је она у моју канцеларију. Никад је пре тога нисам таку видео —-: бледа и несрећна, доказивала ми је узбуђено да није могућно учинити то што се од њих тражи и да они не могу напуштати болницу у онаким приликама. Свестан кога имам пред собом, и сам сам био дубоко несрећан осећајући како се, у сукобу дужности, развија једна непријатељска атмосфера међу нама. Растали смо се на томе, да јој морам послати српског лекара који ће примити њену болницу и коме ће она показати све озбиљније случајеве пре него што их остави. У последњем часу, кад је последњи воз полазио из Крагујевца, стигла је др. Инглс на станицу.

Ја сам био остао у Крагујевцу са још преко 60 Енглескиња, које је тада требало евакујисати сувим. Оне су становале под шаторима, на крају вароши, и кад сам прво вече око 9 сати отишао да видим шта се ради, нашао сам их у баракама уз рањенике, — нигде знака о припремама за пут, Нису још биле вечерале, У она два-три дана, док се топовска пуцњава приближавала, и док сам у зноју лица крпио тран-

482