Nova Evropa

poznajemo prilike u pojedinostima, pa ćemo. na jednom primeru pokazati, šta vrede sve te izjave i cela prosvetna poli-. tika (С, Radića u primeni, Uostalom, zagrebački Univerzitet koji se, za čudo, jedini uzdržao od protesta prolivu izjava, Gospodina Ministra — jedini je dosad o kojemu G. Radić nije samo govorio, pisao, i telefonirao, već s obzirom na koji je ponešto i radio: pisao ukaze, aktivirao i reaktivirao. prolesore, O tome je ovde 1 reč,

Pored G,. Dra, Barca na Bogoslovskom Fakultetu (koji je penzijonisan, iz političkih motiva, za ministrovanja G. Pribićevića, zajedno sa GG, Polićem i Bazalom), reaktivirao je С. Radić, na Medicinskom Fakultetu, G, Dra, Miroslava, Mik uličića (PBr, 15576 od 26, XI, 1925). Isti Dr, Mikuličić penzijonisan je (PBr, 8279 od 6, VIL 1925), na predstavku celokupnog zbora Medicinskog Fakulteta u Zagrebu {s izuzetkom jednog jedinog člana koji se uzdržao od glasanja, a u ofsutnosti jednoga člana, koji prema tome nije dao svoj glas), koji je tražio ovo penzijonisanje {nakom dugih i mučnih neprilika u samom Fakultetu i pred univerzitetskim Semafom), O neposrednom povodu za ovo traženje (katedra u Bariju, u Italiji) nećemo zasad ovde govoriti, jer se po tom predmetu vodi parnica pred sudom, od strane G.,. Mikuličića protivu Fakulteta, i posebno protivu »Nove Evrope« {radi naših beležaka u »Šta se čuje«, u brojevima od 1. i 21. aprila 1925), pa ćemo se nanj vratiti kad padne presuda, Dosta to, da je Državni Savet potvrdio ukaz o penzijonisanju G. Mikuličića, okončavši tako stvar, Ali je G. Radić, došavši za Ministra Prosvete, našao za shodno da podnese na potlpis nov ukaz — nesamo mimo Fakultet, nego uopšte i bez znanja Fakulteta i Univerziteta u Zagrebu (što se protivi čak i vrlo reakcijonarnim ustanovama Statuta zagrebačkog Sveučilišta) —, kojim se profesorom na Medicinskom Fakultetu imenuje ponovo G. Dr, Mikuličić, On ima dakle da se vrati, sa dozvolom Gospodina Ministra, u krilo tela koje ga je iz sebe izlučilo i koje ne može da ga podnese.

Nakon svog penzijonisanja, i rešenja Državnog Saveta, isti G. Mikuličić imeo je pred Državni Savet, i »sve ine tangirane forume i faktore, a konačno i pred kulturnu javnost«, crno na belo, svoje opširno mišljenje o svojim bivšim drugovima u Fakultetu, odnosno o Fakultetu kao takovom. u koji ga je G, Radić svojim ukazom ponovo vratio, na iznenadjenje njegovo i svih ostalih, To svoje mišljenje dao je otkucati i umnožiti, pa ga je poslao Državnom Savetu i raznim ustanovama univerzitetskim i lekarskim u državi, Taj napis koji je postao u času kad njegov autor, naravno, nije iščekivao tako skori povratak svoj

20