Nova Evropa

би се направила држава од 12—13 милијона (7 православних, 5 католичких, и 800.000 муслиманских Словена), прилично јака да закрчи пролаз. немачком експанзивном империјализму на овом његову нараввом путу на Исток. Ова би држава била наравни савезник оних који се боре. против германској хегемонији и доминацији.

5) Али овај процес народног јединства и фузије не може се провести успешно, ако у њем не буде саучествовала са свим својим капиталима Хрватска са Загребом као права представница Хрвата и Хрватства.

6) Ако силе јаче од праведности ове праведне идеје народног јединства хоће да запрече њено остварење, т. ј. да например из склопа југословенских земаља са Србијом излуче Хрватску, те је формирају у сепаратно биће, — онда је потребно да Србија у право време учини све оне битне реформе народно-политичке, уставне, и културне, које ће онемогућити опстанак и развитак једне друге конкурентне југословенске државе, као и сваки домаћи и народни рад за њу. Другим речима: потребно је, да се Србија тако интерно реформира, да она једна буде и остане стегоноша јединства Југословена.

7) Другачије, место ослобођења, сједињења, и стопљења Хрвата, Срба, и Словенаца са Србима, догодило би се напросто један једноставан чин освајања, доминације, задахнут српско-ортодоксним ексклузивизмом. SU том случају, Србија би показала или да не може или да неће да као базу своје политике прихвати начело народног јединства Југословена, чије би се остварење имало онда одгодити до повољнијих дана.

Дотле, и у том случају, дужност би била свих Хрвата тако радити, да. све југословенске земље у којима би се већина народа по слободној вољи изјавила за Хрватску буду сједињене са Хрватском.

Велика већина Југословенског Одбора, коју је представљао Др. А. Трумбић, донела је том приликом иза подуже дискусије ову резолуцију, која је достављена Српској Влади и представницима пријатељских држава:

Југословенски Одбор, након свестране расправе о ситуацији насталој услед тога што су савезничке велевласти одреднле или пристале на сепарацију Хрватске од Србије и осталих југословенских земаља, изјављује: да ова сепарација Хрватске већ из народног принципа, али с обзиром на положај који Хрватска имаде у оном делу Југословенског Народа који носи хрватско име, може да буде од тешких и кобнвих последица за народно јединство Југословена; да Српска Влада, Југословенски Одбор, и сви присташе и пријатељи народног једннства Срба, Хрвата, и Словенаца, имаду свим силама порадити да се ова одредба укине; да Српска Влада, Југословенски Одбор, и сви присташе народног јединства Југословена имаду у духу тога јединства и посебице и уопште тако деловати да се онемогући опстанак двају конкурентних народних држава међу Југословенима, које би тако успоставиле братски раздор, и реваншу германског империјализма сутра опет осигурале главни пролаз за његову освајачку политику.

86