Nova Evropa

II: Односи према Српској Влади и осталим Јужним Словевима.

Идеализам с којим су чланови Југословенског Одбора ушли били у акцију, искључивао је свако неповерење према влади Краљевине Србије. Знало се, и причало по осталим југословенским крајевима, као и по Србији, о лукавству Г. Паштића : али се у југословенским крајевима више веровало него у Србији у искључиву употребу те особине за добро државе и народа, Било је додуше појединаца који су у то помало сумњали, али у почетку није хтео нико да квари добро расположење било каквим примедбама ове врсте, Изјаве Народне Скупштине у Нишу (од 7. децембра 1914), и образовање Коалицијоне Владе, разагнали су били све сумње. Ишло се у акпију као у сватове.

Прве сметње у том правцу дошле су у Лондону, 1915. Посланик Србије, Г. Мата Бошковић, ставио је примедбе мемоару Југословенског Одбора, због државоправног схватања о улози Хрватске и због назива државе „Југославијом“. ВеЋина чланова Одбора била је уверена, да су то његове личне скрупуле; веровало се чак, да је тај спор изглађен интервенцијом Г. Пашића, Тек много, много доцније видело се право стање ствари.

У питању образовања такозване „Јадранске Легије“, доцније „Југословенске Легије", дошло је први пут до озбиљније дискусије с Владом. Веровало се ипак, да Г. Пашић избегава те називе једино из обзира према Италији као савезници; да је то, такорећи, један део његове дипломатске тактике, као и неке изјаве талијанским новинарима о признању талијанске супремације на Јадрану, Али су све те дискусије вођене несамо у учтивој него у једној до краја обазривој форми,

Истакнуто је већ раније, да је Ј, О. избегавао дискусију о државном уређењу. Г. Трумбић је ипак врло вешто искористио један моменат кад је било у интересу југословенског уједињења да се изда једна декларација Српске Владе у слободоумном демократском духу. Руски царизам био је срушен, Северне Америчке Уједињене Државе, предвоћене једним фанатиком демократизма, ушле су биле као савезник у бојну арену, У изгнаничкој Србији владале су такве партијске трзавице и интриге каквих је било мало и у предкумановској Србији, не баш непознатој у Европи с те стране; сви искрени пријатељи наши међу савезницима вртели су главом и почели без увијања говорити: „Српски је народ диван, српска је војска ненадмашна, али српски политичари и вође не заслужују да воде и управљају тако красним народом“. Почело се сумњати и у српску способност да организује једну државу југословенску. Никад дакле |T, Трумбић није могао изабрати

91