Nova Evropa

ugarska i hrvatska regnikolarna deputacija bore oko svake stope ustupaka, Miletić, iz Udarskog Sabora i iz »Zastave«, puca ugarskoj deputaciji u ledja, A kad Narodna Stranka, samo da bi dobila u svoje ruke upravu u Trojednici, potpiše revidiranu Nagodu, Miletić žali »Kapitulaciju Hrvatske«, odriče i movoj Nagodi pravnu vrednost, jer ne zna 8de će biti kraj tom uzmicanju: »Stara i nova Nagoda razlikuju se u tom, što su pri prvoj madžarski državnici Hrvatima pri ispisivanju beloga lista vodili ruku, a sad su svi naučili diktando pisati« (»Zastava« 1873, broj 104), Ipak, osudjujući movu Nagodu, om narodnoj vladi neće unapred praviti teškoće, Čekaće da prvi mjeni koraci pokažu, da li za nju Nagoda znači »primirje za nuždu i za vreme, ili abdikaciju hrvatstva na Južnoslovensku misao, i prema tome ćemo i mi položaj prema starim prijateljima. zauzeti.., Mi ćemo dakle vladu koja, u osobi pesnika Čengić-age, daje koliko-toliko jamstvo svoga domo- i rodoljublja, simpatično pra{iti na polju javne administracije, u nadi da će ona odgovoriti očekivanju naroda koji će, zasada, radi poštene, sposobne, i radine vlade, progutati imenom Narodne Stranke obloženu pilulu privremene Nove Nagode«,

Takav branilac Trojednice u Ugarskom Saboru, — a on je bio isto tako odlučan i čestit branilac Srbije i Bosne protiv austrougarskih pretenzija na Balkanu, — ubrzo je postao trn u olcu i kost u grlu i Pešti i Beču, I Franja Josif i Andraši, Sade se god povede reč o Srbima, uvek se tuže na Miletića, kako im smeta, kako ima tajnih namera, A. on tajne nije imao: jasno je video gde se zbližuju dve države koje, u Evropi, nemaju pravo па opstanak: Turska i Austro-Ugarska. I sto puta je glasno i otvoreno izjavio: »Za nas nesamo Turska mego i Austro-Ugarska postaju geogralični pojam, faktično stanje privremene jače sile«; sto i sto puta je izjavljivao, da Austriji nema života; ali, budući da je Ugarska svoju sudbinu vezala za Austriju, a ne za za slobodu balkanskih Slovena, a »Austriji nema leka, uvući će i samu Ugarsku, kao utopljenik utopljenika, nesamo u krizu nego i u sigurnu propast... Nju će postići sudbina Turske«... Šta sve nisu pokušavali vlasnici u Beču i Pešti, samo da slome ovog čoveka, čiji je život bio program kojim se zanosio ceo jedam marod; ili bar da mu razbiju vojsku, Već godine 1847, Ratni Savet povede protiv njega istragu; a 1848 izda naredbu бепегаји Hrabovskom, da Miletića ima učiniti neškodljivim {»unschšdlich machen«); godine 1861, on je suspendovan od gradskog načelništva u Novom Sadu; godine 1864, general Filipović čini nečuven šspad protiv »tića iz Novoga Sada koji preleće ceo Srpski Narod«, i radi »ne protiv mene, ili koša ministra, već pnofiv onoga koji sudbom države upravlja« njemu Namesništvo ne dopušta da bude urednik »Srpskog Dnev-

108