Nova Evropa

а Које se pismo čuva u »Сагфеббто Кагпезгапо«, Prvi ga je publikovao Kav, Amadijo Ronkini, u svojim »Atti e memorie ecc.,,,« Kosijo (Manuel B. Cossio), odlični španjolski kritičar umetnosti, u svojoj knjizi o »E1I Greku« (Madrid, 1908, Su4rez) donosi to pismo, i spominje, да ба је, u svojoj knjizi o Kloviju, doneo i »el croata« Ivan Kukuljević Sakcinski, pripomenuvši Klovijeve veze s El Grekom.

U tom pismu kaže Klovijo, kako je 16. septembra 1570 pronašao u Rimu jednog mladog učenika Ticijanova, za koga drži da je retko darovit slikar, On je, kaže, medju ostalim, načinio i jedan svoj vlastiti portret »che ја stupire tutti questi pittori di Roma«, Onda moli kardinala, da bi dopustio da se ovome mladome slikaru ustupi jedna soba u palati Farneze, da bi mogao raditi pod povoljnijim okolnostima.

EI Greko — po pravom imenu: Domenico Тћеоtocopuli — rodio se u Kandiji 1547, ali je još kao dečak otišao u Mletke, ćde je radio kao Ticijanov učenik, U Rimu je bio po prilici u vreme kad je Klovijo pisao svoje pismo, pa je onda prešao u Španiju, gde je ostao sve do svoje smrti (i614). U Špamiji, i poimence u Toledu, stvorio je svoja najveća dela, I Moris Bares, koji je (svojom knjigom »Le Greco ou le secret de Tolčde«) prvi upozorio na genije gotovo zaboravljenog slikara, spominje, kao »prvi pozitivni dokumenat o ovome misterijoznom umetniku, pismo kojim stari minijaturist Julije Klovijo, i on egzotik {poreklom Dalmatinac], moli kardinala Farneza da da smesti u svojoj rimskoj palati«. Drugi jedan francuski pisac (Pol Lafon) spominje takodjer poznanstvo izmedju El Greka i Klovija (za kojega kaže »le macedonien«, iako u belešci kaže: »G, Clovio, nć en Croatie en 1408, mort en 1578, elčve de Jules Romain et de Girolamo dei Libri«, — Fleury, Paris).

Donosimo ovoliko o odnosima izmedju jednog od najdarovitijih Španjolaca i jednog slavnog mašeg čoveka, uz umetnički prilog koji dobro predstavlja El Greka, i na kojem je ovekhovečeno i ovo staro prijateljstvo izmedju Španije i Jugoslavije,

ВА

Унамуно и Југославија,

У броју „Нове Европе" од 22, октобра 1924 (Х, 356—358) штампали смо, у преводу, једно значајно писмо Унамуново за време Рата, упућено уредништву „Јадрана“, југословенског месечника што су га на шпањолском језику издавали наши исељеници у Јужној Америци за време Рата. Из њега, и из коментара уз то писмо, могу се сазнати подаци о односима овог великог шпањолског писца и родољуба према нашем народу,

196