Nova Evropa

велико узбуђење, нарочито у нижим народним слојевима. На другој страни, католички кругови нерадо су гледали на рушење најчвршћег бедема католичанства у Европи, Аустроугарске Монархије. Многи су дакле у Италији мислили, да би се и дипломатском акцијом дало освојити углавном оно што би имало да припадне евентуално Италији након победе на бојишту. Тада се, прича генералмајор Ворнер, обратио на њега један његов давнашњи пријатељ, папин дворски сликар и дипломат сопје Рајанпо Вагојотео Гаррау, врло добро познат у Бечу, иначе човек апсолутно поуздан, који је својим дугим боравком на папском двору стекао био одличних веза у Италији, а у исти мах био од Угарске Владе годинама употребљаван за најповерљивије мисије. Водећи рачуна о приликама у Италији, особито о незадовољству широких маса и о расположењу католичких кругова, Липај је израдио био план, како да се Италија одвоји од својих савезника, па евентуално и иступи војнички противу Француске, и он је тај план хтео да изложи Начелнику Штаба Аустријске Војске, Конраду од Хецендорфа. Ворнер је имао да посредује, и доиста је израдио да Конрад прими Липаја у штабу Врховне Команде у Тешену, где је одмах у начелу усвојен цели план трофа Липаја. О томе обавештава Конрад Ворнера нарочитим писмом, дајући му упутство, да овоме у сваком погледу иде на руку у извршењу тога плана. И ту сад каже писац ово: „Липај је хтео пре свега да са једним аустријским пратиоцем, који би имао да се постара и за новчане обрачуне, путује у Лугано, где би га дочекао његов пријатељ, познати аустрофил, и такођер у Италији врло утицајни балкански дипломат Лујо Conte Војновић, Војновић је стајао врло близу краљу Никити."

O том путу грофа Липаја известио је Ворнер опет свога старешину Конрада, додавши, да Липај лично за себе не тражи награде, али да му се, како се то код такових државних посала подразумева, имаду ставити на расположење знатнија новчана средства, те да је потребно да се, ради тога, дође у дотицај са Министарством Иностраних Дела и Војним, што је Конрад својеручним одговором одобрио, замоливши Ворнера да се у министарствима послужи његовим именом. Али се гроф Липај тада разболео, па није дошло до његова пута у Швајцарску и у Италију. А можда су га, како мисли писац, од тога одвратили и извештаји које је у међувремену добио из Италије, Доцније је гроф Липај умро.

Оволико засад, без коментара.

228