Nova Evropa

ватру Великог Рата, и учинило да су победоносно поднели трагично искушење, с оном енергичном реакцијом на материјализам од јучер, која је покушавала да уништи вредност оног искушења, и да измучи душу грађана у десператном безнађу заморености и тескобе, — тај Фашизам износи пред очи народа величину и лепоту жртве, принесене као своју највећу дедовину ради будућности, Тако је још једанпут моћном руком помакао свест [алијана, да би се сетили да су синови Италије, и да би се сетили на прилике-које су учиниле могућом ову Италију, већ од њена првог Ризорџимента, На прилике, које су нашим оцима дале могућности да се постиде старог ропства, те да тако изиђу из нерада, да се ослободе старог огртача реторике и литературе, па да озбиљно започну говорити о слободи, Фашизам се повратио духу Ризорџимента, са оном јачом снагом која је била у стању да изиђе из нове свести великог покушаја, извршеног са толиком чашћу талијанског народа, и поуздања у своју моћ да се туче и да победи, и коначно да нешто значи опет у историји света. Повратио се са снагом која не зна за умор ни за бескарактерност, у необузданом заносу да пробуди нацију из најновијег иако часовитог замрачења и засићења властите савести, да плод величанствене жртве не би био изгубљен, да место коначно постигнуто и заслужено, место велике моћи, или нације која поседује једну вла-_ ститу вољу, не би било изгубљено с вида, већ да би чак постало предметом ове воље, да би било запоседнуто и задржано што чвршће. Фашизам — онај прави фашизам младића који га дубоко осећају, као религију, спремни да за њега даду и живот, — највећа је победа коју су Талијани извојштили противу свог столетног највећег непријатеља, — против празне речи. сенатор Стораппг Сеп.

-

(Превео из књиге „Сће соза 6 1 Казстато“ с нарочитом дозволом аутора за овај број „Нове Европе", Б. Радица.)

Fašizam naspram Jugoslavije.

(Oskar Randi, rodjen je u Dalmaciji, ali je poreklom · osećanjem Talijan. Već ranije {1914), privukao je na sebe pažnju за knjičom »L Adriatico«, u kojoj je zastupao tezu, da Jadransko More treba da pripadne narodima koji su tu naseljeni, Knjiga Randija poznata i u nas, a koja mu je donela veću reputaciju, jeste »La Jugoslavia«, izdana od »L' Europa Orientale«, 1922, Sem toga objavio je mnogobrojne studije o našim pitanjima i razne brošure o Rumuniji. Bavi se specijalno političkim i kulturnim prilikama Balkana, o kojima piše u gdlavnim talijanskim časopisima, kao što

232