Nova Evropa

снажне и неустрашиве опозиције личном режиму, коју су, у својој „лојалности“, били огласили готово махнитом.

Та друга, борбена, и непопустљива опозиција долазила је од Самосталне Радикалне Странке, Организозана привремено почетком 1901 године, ова је — после избора (од 22/УП 1901) — имала 14 посланика. У октобру 1902 покренут је њен орган „Одјек", који је, пре фузије напредњачко-радикалне, био орган целе Радикалне Странке, Организован је главни одбор најпре од осам лица, после од дванајст, „Одјек“ је неустрашиво нападао на лични режим, засипао владине поступке љутим сарказмом и оштром иронијом; подсмевао се плашљивом држању старијих радикала; проповедао принципе правог парламентаризма, и објавио народу скору победу над реакцијонарним режимом. Двор и Влада покренули су против „Одјека" неколико листова. Уз „Мале Новине", „Вечерње Новости" и „Народни Лист", појављују се: „Српска Независност“, „Двадесети Век", и „Слога“, Краљ бесни читајући „Одјек“; сваки нов број изгази ногама, па узима други примерак; његови листови прете убијствима; сам Краљ пише два уводна чланка (у „Слози“) против самосталних радикала. Полиција сваки час забрањује „Одјек“, а пред сам слом династије Обреновића насилно угушује лист, Управник Града ставља до знања „одјековцима"“, да им играју главе; праве се неки „црни спискови", а владина штампа оглашује самосталне радикалне прваке као издајнике. Све то нимало не узрујава људе око „Одјека", Јован Жујовић, у својим сјајним „Јецима и одјецима“ прориче злу судбу личног режима; Љ, Давидовић, на претње реакције, одговара: „А после" и предочава кобан крај представницима режима. Кад се наговештавао мартовски државни удар, Љ, Стојановић пише у „Одјеку": „Народ није још потражио од вас рачуна за досадашња три државна удара,

а ви му спремате четврти,.. Да вам не буде много одговарати једном за све2 — Кад се сила истакне као државни принцип, то може бити врло опасно. Јер сви који се маше за нож, од њега ће изгинути"“ ,,. „Не треба заборавити, да има државних удара који долазе и одоздо, од народа или од војске" ,., Кад владини листови прете априлом, Драгиша Лапчевић одговара у „Одјеку“: „За априлом долази диван,

хиљадама песника опевани мај, зелени, цветни мај, који крепи и испуњава груди божанственим миром“. Најпосле, главни уредник, Јаша Продановић, овако поручује представницима личног режима: „Једнога дана кад се понос народни прене; кад се страх умртви; кад јавни морал добије јака поткрепљења ; кад се прегажени закон узбуди; кад се укинути Устав подигне, могу тај погажени закон и тај укинути Устав да затраже задовољења, и да страховито ударе на своје крвнике.

ваком насиљу мора доћи крвав крај а пре а после,.."

391