Nova Evropa

солидарност у међународном животу није за одбацивање. Заслуга је, нема сумње, изнаћи везу интереса, и једновремено, у критичном тренутку, побудити осећаје братства и крвне заједнице између два народа. Та заслуга Пашићу припада, али се иза ње још не назире ретка мудрост правог државника, Када је Русија подлегла ударцима револуције и бољшевизма, наш чун се откачио и, под Пашићевом руком, почео да плови низ воду, без крме и једрила. Али је наша војска и тад била ту, — војска коју је у истини сачињавао оружани српски народ, војска која је сама собом била снага, независна од дипломатских комбинација и намештања политичара, војска за коју Русија није била једини чинилац од кога зависи живот или смрт, Захваљујући срећним обртима, који су искључиво њено дело, могла се на слому Аустро-Угарске и на поразу Бугарске величанствено уздићи данашња наша држава, Колико је Никола Пашић, после тога, на Конференцији Мира у Паризу, припомогао да јој се да правна основа и повуку границе, тешко је оценити, јер је ту малим савезницима била додељена мала улога, а сам његов лични рад немогуће је одвојити од активности његових многобројних и утицајних сарадника, политичких и стручних.

Иако је остао на челу државних послова од Ултиматума па све до завршног чина ове светске трагедије, Пашић у тим најзнаменитијим временима после Француске Револуције није обележио свој траг ни једним неизгладљиво дубоким потезом. Као ни у Балканском, тако ни у Европском Рату, он није ни управљач ни стваралац. Историја ће му име сачувати и признати његов део сарадње у великом делу, али му неће моћи дати назив ни оца ни ослободиоца отаџбине.

%

Никола Пашић је политичар од заната, За разлику од многих других, цео свој век он је искључиво политици посветио, У њега је политички темпераменат, политички позив, политичка страст. Он је од свих, и у предратној и у поратној нашој држави, најпотпунији тип политичара, иако не најса-

вршенији, И као сваки марљив занатлија, који се, за дуги низ

година, ничим другим не интересује и не бави, — ни науком, ни књижевношћу, ни уметношћу, ни администрацијом, ни слободном професијом, ни читањем, ни писањем, — он је свој

политички занат добро испекао. У вођењу политике, он је извесно мајстор. А кад се дода да се он тим послом бави већ пола столећа,и да у својим осамдесетим годинама још плива по површини, мада је живео и делао у једној нетрпељивој и вулканској средини полудивљих нарави, у којој су недопуштена средства допуштена а неморални поступци морални, онда му се мора одати похвала да је и велики мајстор. Истина,

412