Nova Evropa

bih za se mnogo bolje uradio da sam malo sa. odgovorom počekao, ali ja uopšte nisam nikako hteo više poricati ono što sam ranije kazao bio, i tako ću sad odgovor grofa Goluhovskog naknadno saopštiti onakav kakvog da dobio budem. Ali i ako u krajnjem slučaju odgovor grofa Goluhovskog ne bi potvrdio moje ranije saznanje, ja ću ipak za se zadržati pravo da o celoj stvari mislim onako kako me moje poznavanje ljudi i prilika i moja logika dogadjaja učili budu. Stoga pred svetom izvući ću medjutim sam odmah sve konzekvencije, t. j. staviću smesta mo! delikatan položaj Кгајеуоб poslanika na strani na raspoloženje ı dragovoljno primiti penziju {nezaklanjajući se ni časa za moj mandat narodhog poslanika].*) :

Moje pismo G. Ljubi Stojanoviću završio sam latinskom izrekom : »Platon mi je istina prijatelj, ali mi je još veći prijatelj istinas ! Na toj devizi bio sam, stojim, i ostajem, -

U Berlinu, 12. maja 1907, Dr. Mih. V. Vajić.

Potrebno je još citirati ovde i izjavu grofa Goluhovskog, koju je dao pok, Dru. Vujiću na njegovu molbu, Ta izjava, u izvodu, glasi: da je grofu Goluhovskom dolazilo više puta do ušiju, da G, Nikola Pašić ima želju da s njim govori; samo žali što sad, posle toliko vremena i tolike mase poslova i razgovora, nije više u stanju da autentično utvrdi: vreme, ličnost, i pojedinosti. Ovu izjavu grofa Goluhovskog poslao je pok. Dr, Miša Vujić neposredno, u jednom svom pismu, predsedniku Vlade i svom resornom тиме и (С, Pašiću, iz Berlina 15, maja 1907, a odmah ih je, pod 17, majem, predao u celini preko »Odjeka« i javnosti, : - _-

Ovo drugo pismo pok, Vujića, povodom odlaska G., Pašića u Beč u cilju sastanka sa grofom Goluhovskim, po sadržini svojoj pretilo je da raspravu toga pitanja u javnosti u velikim

razmerama razvije, I ja, i moji pokojni drugovi, Kosta Stojano-

vić i Mika Popović, osećajući da će Radikalna Stranka, a sa njom i sama zemlja, u tim momentima pretrpeti mnogo, ako se daljim razvojem rasprave u javnosti utvrdi namera i želja njena šela, Nikole Pašića, da je skrene sa linije rusofilske i oboji novom austrofilskom bojom, odmah smo — pod 20, majem 1907 — uputili molbu pok, dr, Vujiću da prekine sa daljim izjavama ipo tom pitanju, I zbilja, dr, Vujić nas je poslušao, i nesamo što nije više progovorio ni reči po pitanju te neostvarene namere G, Pašićeve, nego nije došao ni na sednice Narodne Skupštine, kao narodni poslanik, kad se nakon mesec-ipo dana raspravljalo o tome povodom interpelacije G. Ljube Stojanovića, iako se tada u krugovima opozicije njegov dolazak u Skupštinu očekivao,

*) Pok, dr, Vujić bio je tada i narodni poslanik.

421