Nova Evropa

гово Величанство је овог часа потписало следећи акт: „Његово Величанство пристаје да Немачка Влада опуномоћи комисију за преговоре о примирју, која се налази код непријатеља, да одмах закључи преговоре, и пре него што овде буду познати услови за склапање примирја. Да би се избегло проливање крви, Његово Величанство је приправно да абдицира као немачки Цар, али не као пруски Краљ." Кад је примио и записао саопштење, Подсекретар узвикну: „То нам ништа не користи; државоправно и политички, то је апсолутно немогуће“, — „Чујте Ви, пре свега“, узврати раздражено и срдито Адмирал: „Ја морам захтевати, да се тамо прими акт потписан од Његова Величанства!" Затим је даље диктирао; „Ерегово Величанство хоће да остане пруским Краљем из разлога .. .“ Кад је Адмирал завршио, Подсекретар узврати, да је Канцелар већ објавио абдикацију, да о новом решењу није досада пала ниједна реч, и, да су већ изашла прва засебна издања новина с канцеларовом прокламацијом. — „Забога, како је то могао учинити Канцелар: — плануо је адмирал Хинце на телефону. „Свакако је рачунао да његова објава одговара стварности“, — одвратио је Подсекретар.

ал баци слушалицу, и пожури Цару који није био више у вили већ у своме влаку. Цар је намрштен саслушао извештај и у љутњи му се измаче, како је „Баденски Принц свргнуо Пруског Краља..."

Један сат касније, у 3 и 15 минута, у вили Хинденбурга. искупише се; први Генерал-квартирмајстор, Начелник Оперативног (Одељења, генерал Маршал, генерал ЏШлесен, гроф Штуленбург, и барон Гринау. Адмирал Хинце известио је о стању ствари, и ставио питање; да ли је могуће још ишта предузети противу готових чињеница у Берлину. Гринау је предложио, да се одустане од сваке службене изјаве, и да се ограничи нато, да се у породичном архиву пруског краљевског дома похрани протестни акт, Тому су се предлогу придружили сви остали сем генерала Гренера, који се уздржао од изјаве. Затим се прешло на питање новог места царева боравка. Остати у Спа, није се чинило без опасности, јер су се ширили гласови, да се не може ослонити више ни на „штурм-батаљон“, који је служио као гарда Царског Главног

тана; чак ни радио-телеграфисти нису више сасвим исправно вршили своју службу .,. Хинденбург, сав сломљен, рече: „У случају крајње нужде, може доћи у обзир прелаз у Холандијуу ни у којем случају у Швајцарску“, Али коначна одлука није зависила од присутних, па је Хинденбург с Гренером отишао у царску вилу. Стари је Фелдмаршал више пута успут понављао: „У случају крајње нужде, може бити говора о преласку у Холандију“.