Nova Evropa

rodnim putem, pa dovesti do oslobodjenja Rusije od svake diktature, te i do pravo8 preporoda zemlje. {Preveo s ruskog rukopisa, A. J.) Anatolije Viškhovshi.

„Неп“ и „Неонеп“.

Октобарски преврат од 1917, чијим је резултатом био пад Привремене Владе (Керјенскога), довео је, као што је познато, на власт бољшевике. У то су време вође руске Комуне живели у уверењу, да ће радници европских држава, следећи пример руског пролетаријата, изазвати социјалну револуцију на Западу, која би свуда довела на власт радничке масе, Али се ово њихово ишчекивање није испунило. Након опасног перијода демобилизације армија и привредног каоса, као последице Светског Рата, Европа се је, углавном мирно, вратила на пут нормалног економског поретка који карактерише — у широком смислу — појам о капиталистичком господарству, Социјални живот Европе донео је са собом, додуше, једну врло важну поратну новину, тојест необичан пораст улоге радних маса, демокрације у широкоме обиму; али су, на другој страни, саме радничке масе европских држава показале врло мало смисла за рушење постојећег капиталистичког поретка путем револуције: насилним методима социјалних преврата претпоставили су они еволуцијони пут борбе с капиталом за своја социјална и материјална права.

Овај неочекивани развој западне демокрације, који је добио сасвим јасне контуре већ почетком 1921 године, и све већа господарска анархија у Русији, углавном као последица граБанског рата, натерали су Љењина да прибегне к „Неп"-у (новој економској политици), којим је био принуђен да замени војни комунизам да би обновио и оснажио економски живот Русије. Тако би закључено, да се један део трговачких и индустријских подузећа (углавном малог размера) денацијонализује и поврати њиховим приватним власницима, да би се приходима отуда санирала дефицитна државна индустрија, и створила могућност даљњих подузимања комунистичких експеримената у земљи. Љењин је, осим тога, рачунао и на обилно. притицање страног капитала, који је покушао примамити подељивањем издашних руских концесија овоме капиталу, За неко кратко време владе „Неп“-а, руска привреда и трговина доиста су почеле показивати напредак, Али страни капитал није никако имао вере у пр окрет, будући да је систем бољшевичког господарења дијаметрално опречан идеологији капиталистичког друштва. Ради принципске важности овог пери-

јода у економској политици Совјета, задржаћемо се овде мало на њеним резултатима.

111