Nova Evropa

čkog talasanja, ali ne može da ih zaustavi, Protivurečnost izmedju značaja seljaštva i negovapoložaja ostaje,i nju seljačka svest danas oseća sa nikad ranije nevidjenom oštrinom. Stari, najtragfičniji čvor ruskog života, odnos izmedju ruskog seljaštva i ostalih slojeva društva, Ruska Revolucija. nije razvezala, — ona da je čak još čvršće vezala. On može da bude razvezan samo pod uslovima demokratske organizacije ruske države, a ovo osudjuje u budućnosti na propast postojeći režim komunističke diktature, Ono što je neizbežno mora doći, i seljaštvo mora najzad dobiti vladu. Dobiće je kao зпаба samostalna i moćna, koja je mučno osećala svoju podredjenost, pa je u procesu razvijanja i iskustva razumela i »mehanizam« vladavine, Doći će, dakle, na vladu u Rusiji seljaštvo, kao stalež koji je razumeo i osetio svoj naročiti položaj u socijalnoj strukturi društva, svoju samostalnost iao društveni sloj, i svoje naročite staleške interese, I tada će seljaštvo imati zadatak da stvori, pored dradske, i svoju seosku kulturu — materijalnu, duhovnu, i društvenu.

(Prag, april 1926, preveo sa ruskog rukopisa, A. J..) Sergije Maslov.

Савремено руско задругарство. (Преглед.)

После перијода „војног комунизма“, када је руско задрутарство као таково стварно уништено, са завођењем НЕП-а (1921) почела је његова постепена обнова. Корак по корак, декрет за декретом, задобијало је оно поново своја права: почевши декретима од 7, априла и 16, августа 1921, па до 1924, руско задругарство се формално потпуно вратило на оно што је било.

Цело руско задругарство може се поделити на две групе; на потрошачке и на сеоско-господарске задруге, Осим тога, постоји задругарска банка („Всекобанк"“) којом се користе обе групе. Потрошачко задругарство обухвата око 7:/2 милијона чланова, и укупни износ чистог његова промета износио је за 1923/24 годину на 1,100,000.000 рубаља. Оно је организовано централистички, и јако комунизирано; озго стоји „Дентросојуз“, који се дели на секције (радничка, транспортна, осигуравајућа, и т. д.). Постојала је и војничка секција, али је сада ликвидирана, Друга је подела на одељења (мануфактурнообућарско, колонијално, господарско-накладно, и т. д.), Особитом наклоношћу владе, на штету других, користи се радничка секција — „Церабсекција": она је автономна; али је,. на другој страни, зависна од радничког професијоналног савеза,

121