Nova Evropa

Величанство,

Молим Вас да не сматрате дрскошћу моје непосредно обраћање Вама. Одлучивши се на овај корак, ја држим да он налази своје оправдање у дужности верног поданика Вашег, о којој се говори у Вашем прогласу од 8, јула. Ви позивате Ваше верне поданике да се сакупе око престола, те да узму учешћа заједно са Вама у светом и великом послу обнове домовине, Сада када се у Русији не чује више глас народних посланика, ја не видим другог начина да се одазовем Вашем позиву. Па и пример мог покојног брата, кнеза Сергеја Н. Трубецког, утврђује ме у томе да сам пошао правим путем. Пре годину дана он се је, опазивши да је престо у опасности, у пламеној љубави наспрам домовине, без страха јавио пред Вама. Ви сте услишали његов смели говор, и Ви сте одговорили на њ речима које се неће изгубити из народног сећања. Оне су ојачале ону моралну везу између Цара и народа која сачињава јемство величине и снаге Руске Државе, А сада ево ја, једномишљеник мога брата и настављач његова посла, осећам исту, као и он, бригу, Ја исто тако видим престо у опасности, па сам слободан да следим пример онога којега сте Ви удостојили Ваше пажње,

И сада, баш као што је то било онда, није опасност у појединим појавама нереда, нити је у изгредима који се периодично обнављају, него је у оном бирократском уређењу, благодарећи којем Ваше се одлуке не спроводе у живот, или се спроводе у промењену облику.

Ја пратим са дубоком забринутошћу преокрет који се услед тога из дана у дан, од часа до часа, дешава у погледима и осећањима народа. Треба само да чујете, Господару, шта певају сељаци на њиви у различитим крајевима у време пољских радова! Исто оно за што би још пре пар месеца растргли били певача. Социјалистичка марсељеза почиње да замењује народну традицијоналну песму. Њу певају чак и по оним мирним кутовима где се нису десили ни аграрни погроми ни буне; њу певају често без нарочитог узбуђења, као нешто обично, Ја осећам ужас од оног што се тамо каже о „царском двору"! Ови су се појмови тек сада одомаћили и ушли у обичај, и то нарочито за последња два-три месеца управе Горемикинова Кабинета.

ош за време прошлих избора владало је сасвим друго расположење: народ је одашиљао своје посланике да саопште Цару његове потребе; онда је лозинка још била; заједница између Цара и народа. И то насупрот пропаганди која је била упућена на бојкот Думе, противу жеље револуцијонара. који су тежили да пресеку везу између престола и верних поданика, И то у чему није успела пропаганда, то је ево пошло за руком најгорим непријатељима Вашет Величанства

125