Nova Evropa

svih ostalih otoka, Boke Kotorske, i obale od Zadra južno do ispod Pelješca,

1, aprila pošao je na olsustvo ser Edvard Grej, veoma nezadovoljan što nije uspeo da dodje do rešenja, i pregovori predjoše za neko vreme u ruke G. Askvita, Ovaj sastavi 3. aprila jedan memorandum, u koji unese poslednje predloge Sazonova kao konačne uslove SaveznikA, i posla po Renel Rodu naročitu poruku Soninu, U njoj kaže, da se Saveznici nadaju, da će se Rat završiti opštim priznanjem načela narodnosti, ali da su — da bi zadovoljili Italiju — pristali na ozbiljne prekršaje ovošda načela, i smatraju, da bi sa još većim ustupcima bilo žrtvovano nesamo samo načelo пебо 51: i odnosi izmedju Italije i njenih novih suseda bili za stalno poremećeni, Usled ovoga se poveo razgovor izmedju Roda i Sonina, koji Je opet isticao naročito važnost sa vojno-strategijskog gledišta više nedo sa nacijonalnog, izjavljujući da »bi Ttalija rizikovala da udje u rat ma jedino zato da bi pretvorila Jadran« u za sebe povoljnu pomorsku bazu, U medjuvremenu su London i Pariz nastavili da navaljuju na Petrograd: Delkase је ргефабао, da Italija dobije otoke, ali da ostavi Srbiji Pelješac, koji bi se neutralizovalo, Sazonov je spreman da da Italiji nesamo »od Zadra« već »od severne granice Dalmacije«, i da ne traži neutralizaciju, i Askvit mu хаћуаЦије ха пјебоуо pomirljivo držanje. 9, aprila, Askvit podnosi Imperijaliju nov predlo8, prema kojem bi Italiji pripala obala od Zadra do Kap Planke, Korčula, a »obala od Planke do Kotora« imala bi se neutralizovati »izuzimajući onoga dela koji bi pripao Srbiji«, izuzetak koji opet otkriva, bojimo se, oskudno poznavanje беобтаНје Код zapadnih državnik4! 14, aprila dolazi Imperijali Greju sa pristankom na ovaj poslednji predlog, — odričući se dakle Pelješca, te jedino tražeći »da ne bude utvrdjenja na dvadeset kilometara od Boke«, Saznavši za ovo popuštanje, Sazonov pristaje da se Italija ovlasti da diplomatski zastupa buduću Arbanašku Državu, »iako« — kaže — »ne mošu da sakrijem od samoga sebe, da to znači isto što i priznati talijanski protektorat«• nad Arbamjom, Ali on još uvek čini izvesne rezerve, i ne pristaje na Grejovo zauzimanje, da se odmah potpiše ugovor bez daljeg ulaženja u pojedinosti, Nato upućuje Grej, 19, aprila, ličnu poruku Sazonovu, sa tužbom, da nakon prijateljskog držanja Zapadnih Sila naspram ruskih zahteva u pogledu Carigrada nije lepo što se on drži tako kruto prema Italiji, utoliko manje što bi njen ulazak u rat povukao za sobom i Rumuniju i Bugarsku! »Ja smatram«, piše

on, »da je ovo jedan od najodlučnijih trenutaka, — ako da propustimo, posledice bi bile neprocenjive i porazne... S ruskog gledišta, saradnja Italije izeleda možda

356