Nova Evropa

и памети па да не претерамо, Али и Италија треба да гледа на ново створени положај очима ослобођеним немачких наочара. А онда ћемо се, знам поуздано, срести. И ми и ви ћемо заборавити борбе прошлости, као што су други заборавили на Фашоду, Догер-бенк, Гунис, и остало, и као што ће одсад заборавити на Вашингтона и Франклина.,. Ако само буде

добре воље, биће рад благословен. 17. маја 1917.

Цео мој рад уперен је противу спасавања Аустрије. Да би се овај план извео што темељније и што поузданије, не видим ништа боље од једног трајног, снажног, и дубоког савеза међу јединим нацијоналним поседницима Јадрана, међу Талијанима и нама Словенима, на бази нацијоналној и демократској. Иначе, не знам шта би могло доћи.

Народне већине, по пореклу, по традицији, по данашњем стању, и по осећању, компактне и непрекинуте, ако су талијанске, припадају вама, — ако су словенске, нама. Ако треба негде мостић словенски, који би везао такве већине, или ако има где каква оаза, талијанска, да је не квари, преко тога има да се пређе.

У савезу са вама, Италији треба међу свим народима да припадне првенство, — њеној култури, њеним индустријским производима, и њеним војним проблемима. Мањине, које буду остале на једном или другом подручју, морају се политички третирати једнако, са свим обзирима и поштовањем према деловима једног великог и цивилизованог народа који има свој положај у свету, каквоме се ми засад још не можемо надати. То су ствари етички оправдане, и добре, и стварају „добру крв“. А подразумева се да међу нама треба да је искључена свака склоност за узајамним однарођивањем,

Тако ћемо спасти ситуацију. Не држите ли да би вредело потрудити се7 Или, мислите ли, да би требало да Италија одсада замени Аустрију у нашим странама 72 Ја, видите, имам толико поверење у вашу демокрацију да искључујем и најдаљу могућност оваких коцкарских покушаја. Не знам да ли сам рекао

довољно јасно што мислим. 25. маја 1917.

Ја имам вере у вашу демокрацију; а ова треба да има снагу своје моралне храбрости. Требало би да цела Европа престане једном са колонијалним и сличним експериментима. Надам се да ће и служба за покој душе политике Светога Синода донети нове оријентације међу православни словенски свет. Потпуно сам спреман да пођем тим путем, јер је то пут мојих најдражих и најдубљих уверења. Зашто хоће пустолови да угуше у клици овака расположења Зашто хоће да терају све у очајање!

366