Nova Evropa

i svi ostali penzijoneri. u ovoj: srećnoj državi. iz dana u dan, bez sigurnosti. da sutra, već sutra, iz henaslućenih i nikakvih razloga neće biti najavljena i otvorena nova ·Mriza i predata nova Ostavka Vlade, možda i raspuštena Skupština. Pa šta može, i kad bi htela, ova ka Skupština, posadjena na nesigurnoj ljuljašci, da radi? .., пе _ O : I tako dalje, i sve tako dalje, u tome kolu ladosti i besnila, бде зе živi od danas do sulra. A sutra se približuje! Veliko, zagoneino, i maglovito sutra, Što nam nosi dobra, i kakvoga nam dobra može doneti, kada se zna na koji je način uzorano ovo naše narodno: polje, i kakovim je semenjem · zasejano? 1] kada se zna, ko su'i što su ti naši. orači i sejači. Čujemo gde kažu: »Biće bolje, umro je Pašić«. Da, ali ima li ko bolji da sve рићуан 18 Сето оуако да је, — добјег.. || Ра neka ide do kraja! I priroda se je pobrinula, a i još će se više pobrinuti, da se delo rušenja sunovratnom brzinom Sprovede. „Дат пе маа ће, хаг:пе пазјисијеје; 1 хаг пе Osećate, kada odasvud pritisne, kada зе pognute glave stami uzdizati ogoleli i izgladneli, kad se ćepenak za ćepenkom, dućan ха dućanom, stane zatvarati, kad dimnjaci na tvornicama prestanu uzbudljivim zviždukom pozivati radni svet na posao; i kada se kradje, proneverenja, i samoubojstva još više namnože, i čitav život ukoči, te sve zapita glasno: šta sad? —. Zar me slutite, i zar ne znamo svi mi šta će tada nastati — traženje pra=voS oslobodjenja. . ZO O : Danas je sigurno, da je sve krenulo putem da ovaj i ovakav naš život dovede do apsurdnosti. Sigurno je, da nemamo čovćka, da nemamo Prometeja, Кој bi imao snage zaustaviti ovo kolrljanje sunovrat, Ono će se nastaviti do potpunog sloma svih ovih fežnja, sitnih i prikrivenih, sveg ovog lažnog i ucenjivačkog pairijotizma, ove ugladjenosti bez kulture, ove pobožnosti bez duševnosti, i ovog našeg kaputaškoš jala i palanačke grabežljivosti, Sve će se to survafi od ruku vlastitih graditelja, pokopavši i njih bez milosti i bez sažaljenja, i bez griže savesti, To je sigurno, kao što je sigurna naša vera u večnost, i kao što je siguran trijumf prave i istinite Jugoslovenske Misli, onakove kakovu je: mi shvatamo i ispovedamo, I nije daleko čas njihova sutona; samo neopreznost jednoš rimskog gradjanina, samo koplje zavitlano u telo naše, ih poniženje do krvi, moglo bi u požaru strasti zaustaviti · njihov pad, i u krvi nedužnih otkupiti grehe dosadašnjice, То i ništa drugo. | | ; O A je li ovo i ovako moralo biti, i da li se ovaj narod morao podvrći, nakon velikog kataklizma, u dugu krvavu razraču“ navanju, ovome drugome, što zapali dobra da okalja ı ponizi

380