Nova Evropa

Ниш остао углавном пасиван за све време кризе, и да није имао појма о свему што се иза брда ваља, док није добио абер од Супила. Али из заосталих хартија Супилових сазнајемо, да је 7. априла Пашић упутио једну ноту Силама, којом објављује солидарност Србије са Јадранским Словенима, и скреће пажњу на последице које би могло за собом повући попуштање Италији. „Нота је", рекао је Супило (9. априла) Дру. Трумбићу, „да не може бити боља и енергичнија“; а самоме Пашићу послао је Супило депешу у којој каже: „Ваша хисторичка нота јест чврсти темељ Пијемонту јужног Словенства и његовој коначној мисији. [ешко је речима изразити неке осећаје." Али, као што су Савезници чували тајну својих преговора, исто је тако Пашић обавијао тајновитошћу сву своју дипломатску активност, па је и ова Нота тако потпуно остала без икакова утицаја на савезничке владе, да има разлога сумњи да ли је она уопште икад стварно и предата коме треба, Тако се зна, например, да је читаву недељу дана касније (15, априла) Супило нашао да Кривошејин, један од најутицајнијих руских министара, који је био у најужим односима и са Царем и са Сазоновим, ништа не зна о овој Ноти, баш као ни руска Врховна Команда, која се иначе у то доба живо интересовала за спољну политику, не најмање и понменце за Јадранско Питање. Да је ипак Ниш, након Супилових телеграма, показивао велику бригу и бојазан у овој ствари, види се јасно из разговора што га је тадашњи Регент имао са Трубецким, о чему овај извештава своју Владу телеграмом ол 31. марта (у изводима код Борђевића, у његовој књизи „Србија и Југословени", на стр. 60), Том приликом је Престонаследник рекао, да „све своје наде полаже у Русију: да она неће допустити да дође до икакова споразума којим би се власт над једним знатним делом Словена предала из руку Аустрије у руке Италији, чиме би се у најближој будућности учинило нов рат неизбежним". Он је питао Трубецког, да ли не би било добро да Пашић пође у Петроград, „да би се одговорност за погрешку која би се могла учинити, а која би могла. имати тако тешких последица, скинула са Србије“. Трубецкој је нато одговорио општим фразама, избегавајући да ишта јасније каже, тако да је све остало на том, — што је најбоља слика колико је Пашић имао зорт од царистичког Петрограда. А кад је, пред сам конац априла, он сам поновио предлог да пође у Петроград, Уговор је био већ потписан, и Сазонов је отворено дао знати да се његово присуство не жели, у депеши Трубецком: „Пашић није у стању дати нам никаквих нових обавештења, која би могла допунити она која већ имамо, У нашу искрену вољу заштитити у границама могућности словенске интересе ни Престолонаследник ни Министарски Савет не могу сумњати, Ако се не би успело, у нај-