Nova Evropa
»Primcip, da svaka vlada Шеђа da je osnovama ma pristanku onih kojima se vlada, samlkcijonisali su Vlada Kraljevine Srbije i Jugoslovenski Odbor, kao predstavnik osam milijona Jugoslovena iz AustroUgarske. Ova izjava predkstavlja maš nacijonalni prodram, usvojen od celog naroda, koji traži odvajanje od Austro-Ugarske i ujedinjenje sa Srbijom ı Crnom Gorom и једпи državu na osnovu demokratske slobode i jednakopravnosti svih бтабапа,« | ;
Tu je, ne može biti jasnije, rečeno, da Jugosloveni nisu zadovoljni s ponudjenim avtonomijama i da traže puno oslobodjenje i ujedinjenje sa Srbijom,
Jugoslovenski Odbor, medjutim, nije ostao samo pri ovom javnom protestu. Osećajući svu težinu situacije, želeo je da svi Jugosloveni, pod vodjstvom Srbije i njene dinastije, proglase već tada jedinstvo jušoslovenskih zahteva, Osobito iza onakvih dovora savezničkih glavnih državnika, što je drugo 1 шобјо biti u tom pogledu zadaća jedne nacije koja }e bila u izbeglištvu, ali koja je stavila na kocku sve da bi izvojevala narodno jedinstvo? Jugoslovenski Odbor, verujući u snagu demokratije i nacijonalizma, predložio je, dakle, Srbijanskoj Vladi da se, pod predsedništvom Princa Regenta, održi jedan veliki zajednički konsres poslanika Srpske Narodne Skupštine, članova Jugoslovenskog Odbora, i Crnogorskog Odbora za Narodno Ujedinjenje, predstavnika srpske vojske, i ostalih marodnih orđganizacija, Taj kongres imao je da bude samo manilestacija opšteg jugoslovenskog nastojanja ха ujedinjenjem. Ali se Vlada Pašićeva oduprla tom predlogu, sa smešnom argumentacijom — da održanje takovih kongresa nije predvidjeno po Ustavu Kraljevine Srbije. Kao da je Ustavom bilo predvidjeno, da će Srbija biti okupirana od Makenzena, i da će mjena Vlada sedeti na Krfu! Pravi razlozi ovakova držanja mogli su biti samo ovi: u spoljnoj politici Pašić se nije hteo zameriti Talijanskoj Vladi, koja na ovaj zbor, sigurno, me bi. prijaznim očima gledala; u unutrašnjoj politici, Vlada je osećala, da već nema apsolutnu većinu srbijanske Narodne Skupštine za sebe, a da su dotovo svi predstavnici neoslobodjenih Jugoslovena protivu nje, To se, malo docnije, ı potvrdilo na sednicama Narodne Skupštine i na sastancima Jugoslovenskog Odbora, Da izbegne tu kritiku, Pašić nije hteo da saziva ni Narodnu Skupštinu, a kamo li da se odluči za još veći zbor Кор |! ба mogao lišiti vlasti, Iza sloma carizma u Rusiji, Radikalska Vlada nije više sama verovala u potpunu pobedu Saveznika, niti se pouzdavala ikako u dobronamernost zapadno-evropske demokratije; sedeći usamljena na Krfu, gde je pošta dolazila sveđa jedanput sedmično, ona mije osećala strujanje demokratskih ideja što ih je Vilzon bio preneo u Evropu, Stoga je još manje mogla verovati, da se demokratske
22