Nova Evropa

Mora doći vreme, i mora doći skoro, kada će ove osnovne istine prodreti i kod nas, Ne može biti nauke u zemlji u kojoj nema dobrih drumova i puteva, niti se mogu ispitivati i utvrdjivati naučne istine onde gde još ne vrede elementarne istine i društvena pravila svakodnevnog života, »Ne valja sama najviša civilizacija bez veze sa narodom, bez dizanja najširih narodnih slojeva .,, U zaletu i huku za stvaranjem duhovnih i materijalnih vrednosti, ne sme se ni za irenutak zaboraviti kultivisanje onog unutrašnjeg, moralnog, organa koji čini boljeg i savršenijeg čoveka, Bez toga je i najviša duhovna i materijalna civilizacija nesavršena, prolazna i, kašto, štetna,« O ovim rečima pok. Cvijića trebalo bi malo da razmisle i naši pasivni intelektualci i »nalučnici« 1 naši aktivni »državnici« i javni radnici, bar sada u času dok još svi stoje pofruženi pred veličanstvom njegove smrti, o

С.

Помен Тихомиру Остојићу.

Октобра прошле године навршило се пет година од смрти Тихомира. Остојића, једнога од покретача „Нове Европе", јединога од покретача и оснивача који није више међу живима, до Јована Цвијића који је умро ономад. Тихомир Остојић умро је на годину дана по оснивању „Нове Еропе", али се је и за ону једну годину, крај свег слабог здравља и напорног рада за насушни хлеб, стално и живо интересовао за „Нову Европу", што сведоче његова писма и његове посете у Загребу, нажалост већ у очи саме смрти, Ко је прочитао његов одлични чланак о „Сељачкој Демократији", у првом броју „Нове Европе“ (од 16, септембра 1920), зацело га није заборавио. Његову смрт оплакали смо у „Новој Европи“ (од 1. новембра 1921). Сад, о Светом Сави (27. јануара) ове године, приређује свечан помен своме некадашњем препородитељу и тајнику Матица Српска у Новомсаду, па ћемо, као Радно Коло „Нове Европе“, узети учешћа у том помену, и уједно одржати састанак „Нове Европе" у Новомсаду. Говор Г. Васе Стајића, који ће том приликом одржати, донећемо у „Новој Европи", вероватно у броју посвећену Војводини, чији је пок. Остојић био један од најугледнијих и најзаслужнијих синова; али у часу кад покушавамо формулисати мисли за даље оријентисање нашега покрета, осећамо колико је дух пок. Остојића уз нас и са нама, па немогући чути његове живе речи, хоћемо да објавимо бар неколико одломака из његових писама, из доба када је „Нова Европа“ покретана и кад су угледали света њени први бројеви.

Међу првима који су позвани у коло „Нове Европе“, при оснивању покрета и листа, био је пок, Остојић. Он се одмах

35