Nova Evropa

|:

„савест говори о Богу речитије него звездано небо". Кардинал Њуман, прави творац те католичке струје, поставио је поврх свега примат савести, — испред догме поставио је дубоку, индивидуалну, веру.

Занимљиви су нарочито погледи овог мислиоца на нашу савремену културу и цивилизацију. Виктор Пјотровић изнео је (у угледном варшавском књижевном часопису „Ујадотозс Га јетасјје", од 18. априла 1926) интервју са М. Здјеховским о овој теми. Треба забележити, да је ректор Здјеховски кроз неколико година држао на свеучилишту у Вилну колегиј о „духовним темељима нововеке културе", у којем је необично пластично и снагом фантазије, те смелошћу свога уверења и проницавошћу, приказао слушачима у великој синтези компоненте савремене културе: Грчка, Рим, Хришћанство, источна мисао, — то су етапе тог предавања. Понављајући у свом интервју-у главне идеје тог предавања, он признаје да симпатизира с теоретичарима и проповедницима катастрофе савремене цивилизације, јер — по његову мишљењу — Европа стоји доиста над понором моралне и материјалне пропасти, као и фрапантне немоћи и апатије према зарази која иде с Истока, ради изнимне бестијализације човека и живота. Већ је Соловјев, којега Здјеховски веома цени, наговештавао конац европске цивилизације, након које ће завладати панмонголизам и напокон —- конац светске историје. По њему, две доктрине подгризају у корену темеље наше културе: то су комунизам, и нацијонализам. Обе су непријатељи човечности. Са свом снагом свог уверења, с отвореном искреношћу и једноставношћу, упозорује Здјеховски на страшну сутрашњицу. На дан отворења нове школске академске године, он је као ректор, у свом говору, отворено напао историјски материјализам, у име велике моралне идеје, те позвао омладину да тера политику, али не ону страначку и огавну, већ политику велику, коју је учио Платон, и коју је назвао „краљевском уметношћу узајамног проницања у духове". Та је политика „уметност изграђивања мостова од својега ја к свакој другој личности, и од свога народа, од своје друштвене класе, к свим народима и свим класама“. Човечанство, измучено ратом и борбом класа, материјализовано и гурнуто у борбе бесомучних нацијонализама, у моралној и материјалној декаданси, — тако закључује ректор Здјеховски, — чезне за универзалистичким идеалом Средњег Века, чему је тако лепо дао израза руски филозоф и религијолог Берђајев.

И у једном свом ранијем делу („Руски утицаји на пољску душу“, Краков 1920) изнео је био Здјеховски ове своје погледе на савремену социјалну структуру. Он ту каже, како Левијатан,

У облику англо-америчког капитализма, господари светом. сру- ·

шивши Немачку, он тријумфује и приноси жртве новом Богу

174

реци ie aa