Nova Evropa

енергију, револуцијонарну екстазу, способност за дивна јунаш-

тва. Она је напросто заражавала свакога друга снагом борбеног колектива, те је претварала слабића у јунака, оспособљавајући га да јурише на небо..."

Тако се дешавао тај луди и страшни, заносни и велики јуриш, та џиновска борба. Књига Антонова даје о томе пуно занимљиве грађе, и доприноси ка разумевању њена тока, њена патоса, и њене психологије.,.

рт. Алексије Јелачић,

»Zapadne književnosti i Slovenstvo« Pro. Evgenija Anjičkova (Prag, 1926),

Poznati ruski književni kritičar i naučnik Evgenij Anjičkov, bivši profesor u Kijevu, Petrogradđdu, Parizu, i Beogradu, a sada redovni prolesor za мротедии književnost na Filozofskom Fakultetu u Skoplju, koji proslavlja u maju ove godine trideset= petgodišnjicu svoga naučnog i književnog rada, napisao je oveću studiju pod gornjim naslovom, Prve dve sveske izašle su tu skoro u Pragu (na ruskom jeziku), a treća (završna) sveska је u pripremi,

Knjiga prof, Anjičkova veoma je neobična, ali izvanredno zanimljiva po svojoj sadržini, Ima u mjoj dosta paradoksalnih tvrdmja, pa i čudmnih stilskih osobina; ima ponegde i izvesne nesredjemosti, Ali je tu obradjena zaista golema gradja, i prikazama na više mesta sa sasvim move tačke gledišta. Kao moto služe тест Шохоја Slavenofila, Homjakova: »Svaki živ narod је reč koja nije Još kazana«, te hoće da traži one nove rečice koje su već doneli ili će tek doneti slovenski narodi, shvaćeni kao celima, U ovim prvim dvema sveskama najviše se govori o počecima slovemske kulture, i o uticaju Zapadne Evrope na Slovemstvo; a treća će sveska gSovoriti o velikoj stvaralačkoj ulozi Slovenstva u životu čovečanstva {evropskog, i onog koje se nalazi pod uticajem Evrope). »Šta će dati Sloveni čovečanstvu? ili, šta su već dali? IH, da li treba i dalje gledati na evropsku civilizaciju kao ma isključivo zapadno-evropsku? Da li Slovemstvo samo prima, samo se uči, i čeka dok dodju k njemu novine i blaga civilizacije: prosvećemost, ftehmika, idejni problemi, umetnost, da bi, naučivši svoju lekciju, izgovorilo je kao djak na ispitu? A sa blagonaklonošću da ба зазјиба Zapad, popravljajući ono što nije dobro naučio mjegov učemik ? ,,.« »„.. U prvom redu, dakle, kakvo mesto zauzima Slovenstvo u svetskoj istoriji?« — »Moja mala knjižica«, veli prof, Amnjičkov, »ima zadatak da u istoriji književnosti prouči istoriju [sredmjovekovne i nove) Evrope, sa strašnim naporom misleći o sudbini Slovenstva...« Autor stoji na braniku nacijonalnog principa:

185

| | ||| |